Муаммолари республика илмий-амалий конференцияси материаллари


АНГРЕН КАОЛИНЛАРИ ТЕРМИК ИШЛОВ БЕРИШ ВА УНДАН



Download 41,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet280/438
Sana02.07.2022
Hajmi41,23 Mb.
#733202
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   438
Bog'liq
Ганиев Парпиев тўплам 1 ҚИСМ 25 05 2022

АНГРЕН КАОЛИНЛАРИ ТЕРМИК ИШЛОВ БЕРИШ ВА УНДАН 
КОАГУЛЯНТ - АЛЮМИНИЙ СУЛЬФАТНИ САНОАТ ИШЛАБ 
ЧИҚАРИШ ШАРОИТИДА ОЛИШ 
Шамшидинов И.Мамаджанов З.Сайфиддинов О., Олимова О. 
НамМҚИ
 
Алюминий сульфат - ичимлик ва саноат сувларини тозалаш учун 
ишлатиладиган кенг кўламда тарқалган коагулянт ҳисобланади. У кўп 
миқдорда целлюлоза-қоғоз саноатида, матоларни бўяшда, ёғочни консервация 
қилишда, сунъий тола саноатида ва бошқа соҳаларда ишлатилади. 
Анрен кўмир конида заҳираси 5 млрд тоннадан ортиқ бирламчи ва 
иккиламчи каолинлар мавжуд бўлиб, уларнинг таркиби 19-25% A1
2
O
3
, 1,5-4,5% 
Fe
2
O
3
, 67% гача SiO
2
ва бошқалар бўлади. Каолинлар таркибида карбонатлар, 
пирит, глауконит, алунит, левегет, гипс ва бошқа кўшимчалар ҳам учраб 
туради. 
Каолин гилидан каогулянт - алюминий сульфат тузи олишнинг оптимал 
параметрларини ўрганилган. Мақолада Ангрен каолинларидан коагулянт - 
алюминий сульфат тузи олиш технологиясини саноат шароитида («Қўқон 
суперфосфат заводи» ОАЖда) ўзлаштириш мақсадида каолин гилларига саноат 
электропечида (СНО-8.16.6/10 И3) термик ишлов бериш жараёнини, 
шунингдек, куйдирилган каолин гилидан оптимал шароитда алюминий сульфат 


346 
тузи олиш ўрганилди. Бунда таркибида оғир: % ҳисобида A1
2
O
3
=18,73, 
Fe
2
O
3
=2,48, SiO
2
=65,2, H
2
O=8,2, бошқалар=3,14 бўлган каолин гили ишлатилди. 
Технологик жараён моҳияти каолин гилларини дастлабки термик қайта 
ишлаш, уни сулфат кислотаси эритмасида парчалаш, ҳосил қилинган 
суспензиянинг суюқ ва қаттиқ фазаларини ажратиш, айниқса, халақит 
берадиган кўшимчалардан тозалаш, эритмани буғалатиш ва алюминий 
сульфатни кристаллантиришдан иборат. 
1 тонна каолин гили 300-750°С ҳарорада 1-3 соат куйдирилди, ундан 
ўртача (100 г) намуна олинди, Куйдирилган каолин гили сульфат кислотаннинг 
60% ли эритмаси билан хомашёдаги A1
2
O
3
га нисбатан 100% стехиометрик 
меъёрда 1 соат давомида 80-100°С ҳароратда парчаланди, бошланғич каолин: 
сув=1,5-1,7 нисбатдаги сув билан суюлтирилди, суспензиянинг суюқ ва қаттиқ 
фазалари вакуум (-0,85 Kgf/cм
2
) шароитида фильтрланди. Қаттиқ фаза 
бошланғич каолин сув=08-0,9 миқдоридаги сув билан ювилди. Эритма 
фильтрат қайнаш ҳароратида буғлатилди. Ҳосил қилинган алюминий сульфат 
кристаллогидратининг суюқланмаси кристаллантирилди. 
Каолин 300-500°С ҳарорат интервалида куйдирилганда унинг массаси 82% 
га камаяди ва каолин таркибидаги намлик йўқолади. Куйдириш ҳарорати 500°С 
дан бошлаб каолиннинг дегидроксилация жараёни бошланади, 1 соатда 0,3% 
масса йўқотилади ва ундан олинган алюминий сульфат учун 15,5% ни ташкил 
этади. 
Куйдиришнинг 400-550°С ҳарорат интервалида бошланғич хомашё 
массаси 8,2-10,2% камаяди, ҳосил килинган каолинга сульфат кислотали ишлов 
бериш орқали ундаги A1
2
O
3
нинг унуми 15,5% дан 52,1% ортади, лекин 
маҳсулот таркибида эркин сулфат кисота кўплиги сабабли эритмани буғлатиш 
йўли билан кристалл махсулот олишга эришиб бўлмайди. Бундай жараённи 
бошланғич хомашё 850°С ва ундан юқори ҳароратда куйдирилганда ҳам 
кузатиш мумкин, чунки бунда метакаолинитнинг кислотада қийин эрийдиган 
Ɣ
-A1
2
O
3
ва муллитга айланиши содир бўлади. 
Бошланғич хомашё 600-800°С ҳарорат интервалида куйдирилганда унинг 
массаси 11,3-15,4% камаяди, яни дегидроксилация жараёнида мос ҳолда 3,1-
7,7% сув буғи ҳосил бўлади. Куйдирилган каолинлардан A1
2
O
3
буйича 78,9-
95,2% унум билан кристал холатдаги маҳсулот олинади. Кристалл маҳсулот 
таркибида, оғирлик ҳисобида: A1
2
O
3
=13,12-16,93, Fe
2
O
3
=0,63-0,89, SO
3
=38,01-
41,17, H
2
O=40,62-45,10 ва бошқалар бўлади. 
Шундай қилиб, Ангрен каолинларига термик ишлов бериш жараёнини 
ўрганиш натижасида куйдиришнинг оптимал ҳарорати 650-700°С бўлиши ва 
бунда максимал миқдорда маҳсулот (92-95%) олиш мумкинлиги аниқланди. 


347 

Download 41,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   438




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish