Муќаддима


Atmosfera havosi va uni ifloslantiruvchi manbalar



Download 1,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/105
Sana21.05.2021
Hajmi1,88 Mb.
#65187
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   105
Bog'liq
neft-gaz sanoati texnika va texnologiyasi

Atmosfera havosi va uni ifloslantiruvchi manbalar 
Atmosfera havosi 2 usul bilan ifloslanishi mumkin: 
1.  Tabiiy (biologik) usulda. 
2.  Sun’iy (antropogen) usulda. 
Tabiiy muhitda vujudga keladigan vulqovlar, shamol va yog’ingarchiliklar, tabiiy 
ofatlar  (suv  toshqini,  zilzila)  tufayli  atmosfera  havosi  ifloslanadi.  Bundan  tashqari, 
atmosfera  havosi  tarkibigiga  o’simliklar  va  hayvonot  qoldiqlari,  zaharli  gazlar  (SO
2

NO
2
,  SO
2
),  uglevodorodlar  (metan,  etan,  ammiak  va  boshqa  gazlar  va  suyuqliklar), 
koinotdagi  gazlar  va  chang  zarrachalari  tabiiy  holda  kelib  qo’shiladi.  Atmosfera 
havosining bunday ifloslanishiga tabiiy (biologik) ifloslanishi deyiladi. 
Ma’lumotlarga  qaraganda,  yiliga  koinotdan  1  mlrd  t  dan  ortiq  turli  xil  gaz  va 
chang zarrachalari atmosfera havosiga kelib qo’shiladi. Bundan tashqari, Er yuzida 500 
dan ziyodroq doimiy otilib turuvchi vulqonlar mavjud bo’lib, ularning har biridan yiliga 
75 mln t gacha turli xil iflosliklar va changlar atmosfera havosiga qo’shilib turadi. YOki 
Orol dengizi sohillarining chekinishi tufayli vujudga kelgan 3,5 mln gektardan ziyodroq 
dengiz  tubining  tuzli  maydonidan  yiliga  100  mln  t  dan  ortiq  chang  va  tuz  zarrachalari 
atmoefera  havosiga  qo’shilmoqda.  Bularning  barchasi  tabiiy  holda  vujudga  keladi. 
Ammo  shu  erda bir narsani  yodda saqlash  kerakki,  atmosfera havosi  tarkibidagi tabiiy 
changlarniig  ma’lum  bir  miqdori  Erda sodir bo’ladigan barcha  fizikaviy,  kimyoviy  va 
biologik  jarayonlarning  kechishi  uchun  katta  ahamiyatga  ega.  Atmosfera  havosi 


42 
 
tarkibidagi  changlar  suv  bug’lari  uchun  kondensasiya  yadrosi  hisoblanadi  va 
yog’ing’archiliklarni  vujudga  keltirib  turadi.  Ular  Quyosh  nurlarini  yutib,  tirik 
organizmlarni  ortiqcha  nurlanishidan  saqlaydi,  SHuning  uchun,  atmosfera  havosi 
tarkibidagi  changlar  ma’lum  darajada  uning  asosiy  elementlaridan  biri  hisoblanadi  va 
atmosferada kechadigan barcha hodisa va jarayonlarni tartibga solib turadi. 
Atmosfera havosining asosiy ifloslantiruvchi manbalari quyidagilardan iborat: 
1.  Sanoat korxonalari. 
2.  Markazlashgan issiqlik va elektr tarmoqlari. 
3.  Avtotransport vositalari. 
4.  Qishloq xo’jaligi tarmoqlari. 
5.  Maishiy xizmat ko’rsatish korxonalari. 
Atmosfera havosining sun’iy (antropogen) usulda ifloslanishi inson faoliyati bilan 
chambarchas  bog’liqdir.  Sanoat  korxonalari,  qurilish,  energetika  tarmoqlari,  qishloq 
xo’jaligi,  konchilik  va  maishiy  xizmat  ko’rsatish  korxonalaridan  chiqadigan  zararli 
gazlar,  bug’lar,  changlar,  bakteriya  va  mikroblar  atmosfera  havosini  sun’iy 
ifloslantiradi. 
Atmosfera  havosiga  chiqariladigan  iflos  moddalarning  asosiy  qismini  zaharli 
gazlar (SO
2
, SO
2
, NO
2
), uglevodorodlar, chang, qurum, metal birikmalari tashkil yetadi. 
Ular ko’pincha organik moddalar va yoqilg’ilarni yondirish paytida vujudga keladi. 
Har  yili  atmosfera  havosiga  200  mln  t  chang,  210  mln  t  SO
2
,  300  mln  t 
qo’rg’oshin birikmalari va qurum, 700 mln t SO
2
 chiqariladi. Qurum tarkibida 1,5-2,0% 
benzoprin va dioksin kabi kanserogen moddalar mavjud bo’lib, ular nafas olish yo’llari 
orqali inson organizmiga kirib, rak kasalligini keltirib chiqaradi. 
Yoqilg’i  (ko’mir  yoki  mazut)  bilan  ishlaydigan  bitta  elektr  stansiyasi  atmosfera 
havosiga sutkasiga o’rtacha 1,2 t SO
2
, 1,5  t  NO
2
,  3-4  t  SO
2
  va  10  t  dan  ziyodroq  kul, 
chang  va  qurum  chiqaradi.  Toshkent  GRES  i  60%  tabiiy  gaz  va  40%  suyuq  yoqilg’i 
bilan  ishlab,  sutkasida  154  ming  m
2
  oltingugurt  va  200  ming  m
2
  azot  oksidini  havoga 
chiqarmoqda. Toshkentdagi ―Kompressor‖ zavodi soatiga 400 ming m
3
 turli xil gazlarni 
atmosfera  havosiga  chiqaradi.  Ma’lumotlarga  qaraganda,  Fransiyaning  birgina 
―Elektisitel`  Frans‖  issiqlik  elektr  stansiyasida  bir  oyda  51  ming  t  ko’mir  yoqiladi. 
Natijada  kuniga  stansiya  dudburonlaridan  33  t  sul`fit  angidrid  gazi  va  250  t  kul  va 
qurum havoga chiqadi. 
SHuni  alohida  ta’kidlash  kerakki,  texnologik  jarayonlarning  uzluksiz  kechishi 
uchun kislorodning roli nihoyatda kattadir. Masalan, 1 t cho’yan olish uchun 150 m
2
, 1 t 
po’lat olish uchun 35-70 m
2
 va 1t asetilen olish uchun esa 3600 m
2
 kislorod sarflanadi. 
Atmosfera  ifloslanishida  tog’-kon  sanoati,  maishiy-kommunal  xo’jaligi  va 
qishloq  xo’jaligi  tarmoqlarining  ulushlari  ham  nihoyatda  kattadir.  Masalan,  Toshkent 
shahridan  bir  sugkada  20  mln  m
3
  ishlangan,  iflos  va  tarkibida  4%  SO
2
  bo’lgan  gazlar 
atmosfera havosiga chiqariladi. 
CHorvachilik  korxonalari  atmosfera  havosini  changlar,  gazlar  (NN
3
,  SO
2
,  SO
2

SN
4
),  uglevodorodlar  va  xususan,  yuqumlik  kasalliklarni  tarqatuvchi  mikroblar  va 
bakteriyalar  bilan  ifloslantiradi.  Masalan,  100  ming  bosh  qora  molga  mo’ljallangan 
ferma  atmosfera  havosiga  1  sutkada  50-200  kg  NH
2
,  10-15  kg  gacha  oltingugurtli 
vodorod (N
2
S), 0,3-2,0 t gacha chang va 1,5 mln gacha turli bakteriyalar chiqaradi. 
SHuni alohida ta’kidlash kerakki, sanoati taraqqiy etgan, transnort va energetika 


43 
 
tarmoqlari  rivojlangan,  qishloq  xo’jaligi  kimyolashtirilgan  va  zamonaviy  mashinalar 
bilan ta’minlangan, aholining ko’payishi va urbanizasiya jarayoni ko’chayotgan bizning 
asrimizda atmosfera havosining sun’iy ifloslanishi uning tabiiy ifloslanishidan ustunlik 
qilmoqda. 

Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish