Моно и полифунционалн


Денатурация ва ренативация



Download 0,87 Mb.
bet6/7
Sana09.07.2022
Hajmi0,87 Mb.
#762476
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
nuklein kislota

Денатурация ва ренативация

  • Агарда ДНК нинг сувлик эритмасини 100 градусгача киздирсак ДНК куш спиралининг бузилиши кузатилади.Бу жараенга денатурация деб айтилади.Денатурацияга учраган ДНК ни секин совутсак кайтадан олдингига ухшаган куш спирал хосил булиши мумкин.Бужараенга ренативация деб айтилади

репликация

  • Тирик организмлар хужайралари янгиланиши жараенида ДНК нинг иккиланиши кузатилади.Хромасомаларнинг иккиланиш жараенига репликация(редупликация) деб юритилади.
  • Хромасома таркибида битта иккизанжирли ДНК молекуласи тутган булади.Репликацияда ДНК нинг икки занжири асосида янги икки занжирли ДНК молекуласи хосил булади.ДНК молекуласининг бундай купайишига ярим консерватив репликация деб юритилади

Пуринли нуклеотидларнинг катаболизмида гипоксантин, ксантин хосил булади.

  • Пуринли нуклеотидларнинг катаболизмида гипоксантин, ксантин хосил булади.
  • Ксантиндан эса сийдик кислота яъни урат кислота хосил булади.
  • Сийдик кислота асосан жигарда хосил булади.
  • Одам организмида бир суткада 0,5-1,0 гр сийдик кислотаси хосил булади. Конда унинг микдори 3-7 мг/дл атрофида булади.

Сийдик кислота концентрацияси юкори булиб туриши гиперурекемия яъни ПОДАГРА касаллигини келиб чикишига сабабчи булади. Подагранинг клиник жихатдан характерли белгиси шундан иборатки бугимлар каттик огрийди. Касаллик одатда (3/4 холларда) оёк бош бармогининг биринчи бугими ялигланишидан бошланади.

  • Сийдик кислота концентрацияси юкори булиб туриши гиперурекемия яъни ПОДАГРА касаллигини келиб чикишига сабабчи булади. Подагранинг клиник жихатдан характерли белгиси шундан иборатки бугимлар каттик огрийди. Касаллик одатда (3/4 холларда) оёк бош бармогининг биринчи бугими ялигланишидан бошланади.
  • Подагра – сурункали касаллик бўлиб, қонда ва тўқималарда сийдик кислотасининг натрий тузи кристалларининг (уратларни) йиғилиши билан характерланади, клиникасида эса қайталанувчи ўткир артрит ва подагра думбоқлари кўринишида боради. Бу касаллик жуда қадим замонлардан бери маълум бўлиб, касалликни биринчи бўлиб, ва тўлиқ равишда 1685 йилда Сиценхам ўзининг "подагра троктатларида” ёзган.
  • Касалликнинг этиологиясига кўра бирламчи ва иккиламчи подаграга ажратилади.
  • подагра гўшт ва унинг махсулотларининг, спиртли ичимликларни ва дуккакли ўсимликларнинг донларини кунда истемол қилувчиларда учрайди.

Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish