115
Биржада қуйидагилар тақиқланади:
6
қалбаки, сунъий қисқа муддатли битимларнинг тузилиши;
7
монополияга қарши сиёсатни юритишга вақил этилган орган билан
олдиндан келишувларсиз бир–бирининг мулкини назорат қилувчи бир
шахс ёки шахслар гуруҳи томонидан бирор–бир эмитент
акцияларининг 35 ва ундан ортиқ фоизини таъминловчи ёки
акциядорлар овозларининг 50 фоизидан ортиғини
таъминловчи
акцияларни ҳарид қилиш ҳамда битимларни рўйхатга олиш;
8
бир шахс томонидан бевосита ёки баҳолар котировкасига таъсир
кўрсатишни мақсад қилган сохта шахс орқали қимматли қоғозларни
сотиб олиш (сотиш) бўйича кўламли битимларнинг тузилиши;
9
қимматли қоғозлар бозори қоньюнктурасининг сунъий равишда
ўзгаришига олиб келиши мумкин бўлган ёлгон хабарларни тарқатиш ва
қимматли қоғозлар билан савдолар қилишнинг асосий тамойилларига
ҳамда амалдаги қонун хужжатларига зид бўлган бошқа ҳаракатлар.
Фонд биржалари ўзини ўзи тартибга солувчи ташкилотлар жумласига
киради. Бу шуни англатадики, биржалар қимматли қоғозлар
билан биржа
савдолари қоидаларини, биржанинг таркибий тузилмалари, уларни
аъзоларининг ишини тартибга солувчи ҳужжатларни мустақил равишда
ишлаб чиқади ва тасдиқлайди, бироқ буларнинг барчаси қимматли қоғозлар
бозори тўғрисидаги амалдаги қонун ҳужжатлари доирасида амалга
оширилиши лозим. Хусусан, биржа операцияларининг қоидалари мажбурий
тартибда қуйидаги таърифларни назарда тутиши керак:
муайян биржада қимматли қоюзлар билан савдо–сотиқ қилиш
тамойиллари;
биржа савдолари иштирокчиларининг
таркиби ва уларга нисбатан
қўйиладиган талаблар; биржа йиғилишларининг жойи ва йили ҳақида
ахборот;
қимматли қоғозларнинг биржа савдоларига рухсат этилиши тартиби;
биржа битимлари;
мижозларнинг брокерларга топшириқномалари (буйруқлари)нинг
турлари;
савдоларни ташкил этиш;
битимларни рўйхатга олиш ва расмийлаштириш тартиби;
битимларни тузишда фойдаланиладиган шартномалар, аризалар,
ҳисоботлар, хабарнома шакллари ва бошқа биржа ҳужжатларининг
намуналари.
Биржа савдоларининг ички қоидалари, биржанинг устави мажтбурий
тартибда Ўзбекистон қимматли қоғозлар бозорини
тартибга солувчи орган
билан келишилиши зарур.
Ўз вазифаларини бажариш учун фонд биржалари:
биржа аъзолигига кириш учун зарур бўлган инвестиция муассасаларига
нисбатан қўйиладиган мажбурий талабларни белгилаши; савдоларда
биржа аъзоларининг вақилларига қўйиладиган малака талабларини
белгилаши;
116
эксперт, малака,
котировка, баҳсларни ҳал этиш учун низолар бўйича
комиссия, маслаҳат ва маълумотномалар бюросини ташкил этиши;
кириш ва жорий аъзолик бадаллари, битимларни рўйхатга олиш, техник
хизматлар, биржага доимий ва бир марталик келиб кетувчиларнинг
ташрифи учун тўловларни белгилаши ва ундириб олиши;
уставни, савдолар қоидаларини бузганлик учун, рўйхатга олиш
йиғимларини ўз йилида тўламаганлик
учун жарималарни ундириб
олиши;
биржа қўлланмалари, маълумотномалари, тўпламларини нашр қилиши
мумкин.
Қимматли қоғозлар бозорида биржа фаолияти фонд биржасининг
махсус фаолият тури бўлганлиги боис, қонунчилик билан унинг даромад
манбалари қатъий регламентланган. Чунончи, биржа фаолиятини молиялаш
ўз акцияларини, пайларини, брокерлик жойларини сотиш, мунтазам аъзолик
бадаллари, биржа битимларини рўйхатга
олишдан тушган йиримлар,
қимматли қоғозлар билан операцияларда воситачилик қилганлик учун
воситачилик ҳақлари, шунингдек, ахборот ва айрим бошқа хизматлардан
олинган даромадлар ҳисобидан амалга оширилиши мумкин.
2008-йил Тoшкeнт РФБ нинг умумий oбoрoти 111,9 млрд сўмни
тaшкил қилгaн (1- диaгрaммa) .
- бирлaмчи бoзoрдa -31 млрд. сўм, 27,7%
-икклaмчи бoзoрдa – 80,9 млрд. сўм, 72,3%.
Do'stlaringiz bilan baham: