Модул №2 мавзу: классик спектрал қурилмалар



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/2
Sana23.05.2022
Hajmi0,52 Mb.
#608626
1   2
Bog'liq
Мавзу 2 (1)

 
 
2-ҳол. Тирқиш кенг нурланиш монохраматик тирқиш нолинчи дифраксион 
максимумдан анча кенг у ҳолда дифракцияни ҳисобга олмаса бўлади ва тасвир бир 
текис ёритилган деб ҳисоблаймиз.
Демак хулоса қилиб айтиш мумкинки бошқа таъсирларни ҳисобга олмаганда 
аппарат функция бу системага монохраматик ёруғлик тушганда чиқишдаги 
ёритилганлик тақсимотини бердиган функция. 
Назорат саволлари
1.
Ёруғлик спектри хақида тушунча.
2.
Спектрлар турлари, уларни қисқача характеристикалари, уларни хосил 
бўлиш сабаблари.
3.
Энг содда спектрал қурилма блок схемаси.
4.
Спектрал қурилмалар асосий характеристикалари.
5.
Монохроматор, полихроматор, спектроскоп, спектрограф ва спектрометр 
иборалар билан аталадиган қурилмаларнинг фарқи.
6.
Спектрал қурилмада спектр чизиғи кенгайишига сабаблар.
7.
Свертка хақида тушунча ва уни хоссалари.


8. Тирқиш кенглиги нолинчи дифракцион максимуми кенглигидан бир неча марта 
катта бўлган хол учун спектрал қурилма аппарат функцияси.
9. Аппарат функцияни аниқлашдаги ва фокал текисликдаги ёритилганлик 
тахсимотини ўлчашдаги хатоликларнинг хақиқий спектрни аниқлашдаги роли.
10. Спектрал чизиқ кенглиги хақида тушунча, спектрал чизик кенгайиши 
сабаблари.
11. Ажратиладиган чизиклар орасидаги энг кичик интервални аниқлашда Релей 
критерийси. 
12. Релей критерийсига асосан ажрата олиш қобилияти.
13. Спектрал чизик кенглиги аппарат функция кенглигидан кўп марта кичик бўлган 
холда спектрал қурилма фокал текислигида ёритилганлик тахсимоти.
14. Кварц ва шиша призмаларнинг солиштирма характеристикаси.
15. Нурнинг призмадан ўтишини характерлайдиган асосий катталиклар. Бу 
катталикларни боғловчи тенгламалар.
16. Призманинг ажрата олиш қобилияти.
17. Призмалар системасининг ажрата олиш қобилияти.
18. Призма ажрата олиш қобилиятига таъсир этувчи омиллар.
19. Призманинг бурчак катталаштириши. Призма ва призмалар системасининг 
дисперсияси.
20. Спектрал қурилма фокал текислигида хосил бўладиган тиркиш тасвирини 
кенгайиш сабаблари.
21. Синдириш бурчаги учун чегаравий киймат. Энг кам оғиш бурчаги. 
22. Дисперсияловчи элемент сифатида ишлатиладиган призмаларга қўйилад иг ан 
талаблар. 
 
 
 
 
 
 

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish