Moddalarning kimyoviy texnologiyasi



Download 5,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/468
Sana08.08.2021
Hajmi5,03 Mb.
#141772
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   468
Bog'liq
boglovchi-moddalarning-kimjovij-tehnologijasi-lot

Q oritqilar. 
M ag n ezial  b o g'lo vch i  m od d alar  uchun   m agniy 
x lo rid n in g   suvli  eritm alari,  shuningdek,  m agn iy  sulfati,  tem ir 
sulfatlarinin g  eritm alari va boshqa tuzlar qoritqi b o 'lish i  m um kin. 
K a u stik   m agn ezitn i  suv  bilan  qorilgan d a  qotgan  sem ent  tosh 
nisbatan u n ch alik   m ustahkam   b o 'lm ayd i.  H olbuki  uni  xlorid yoki 
m agn iy  sulfati  bilan  qorganda  nihoyatda  m ustahkam   sem enttosh 
hosil  b o 'la d i.
T a rk ib id a  m agniy  xlorid  suvli  eritm asi  b o'lgan   k o 'lla r  sanoat 
m iq yo sid a  m agn iy  tuzlar  qazib  olish  m anbalari  hisoblanadi.
M ag n iy  xlorid  m a ’ lum   m iqdordagi  suvli  eritm a  holida  qoritqi 
sifatida ishlatiladi.  Odatda solishtirma og'irligi  1,09— 1,26  g/sm
3
 gacha 
b o 'la d i.
M ag n e zial  sem ent  kom ponen tlarin ing  o 'rtach a  ulushi  faol 
m agn iy  oksidi  (kaustik  m agnezit  um um iy  og'irligin in g  taxm inan 
85%   ini tashkil  etadi)  va qattiq  (quyuq)  olti  m olekula suvli  m agniy 
xlorid ga  hisoblaganda  (og'irligi jihatid an )  67— 62  %  M gO   va  3 3 — 
38  %  M g C l
2
  6 H 20   dan  iborat  b o'lad i.
S u lfat  kislotani  m agn iy  oksidi  bilan  neytrallab,  m agn iy  sulfati 
olish  m um kin.


M agniy sulfatidan  foydalanayotganda quyidagicha ulushlanadi: 
suvsizlantirilgan  M g S 0
4
 ga  hisoblanganda  80—84%  m agniy oksidi 
va  2 0 — 16 %   m agniy  sulfati.  M g S 0
4
  li  qorishm adan  tayyorlangan 
sem enttosh  M g C l,  li qorishm adan  ishlanganga qaraganda unchalik 
m u stah k am   b o ‘ lm a y d i.  B iro q   m a g n iy   su lfa tli  q o rish m a d a n  
tayyo rlan gan   sem en tto sh n in g  gid ro sk o p ik ligi  m agn iy  xlo rid li 
qorishm adan  ishlangan  sem enttoshnikidan  ancha  past  b o 'lad i.
T ayyo r buyum larning gidroskopikligini  kamaytirish  va ularning 
suvga  chidam liligini  oshirish  m aqsadida  kaustik m agnezitga qoritqi 
sifatida  birgina  o ‘ zi  yoki  m agniy  xlorid i  bilan  birgalikda  tem ir 
k u p o ro si  ish la tila d i.  T e m ir   k u p o ro s in i  q o ‘ sh ish   m a g n e z ia l 
sem entning  tishlashishini  tezlashtiradi  va  buyum larda  d o g ‘ lam i 
kam aytiradi.
X o ssalari  va  ishlatilishi.  Kaustik  m agnezit,  shuningdek,  kaustik 
dolom itn in g  qotish  jarayo n in i,  A .A .  B ayk o v  n azariyasiga  k o ‘ ra, 
uch  davrga  ajratish  m um kin.
B irin ch isi  m agniy  oksidning  gidratatsiyalanishi  bilan  xarak- 
terlanadi.  Bu jarayon davomida q o‘shaloq birikma M g 0   M g C l
2
 6H 20  
hosil  bo 'lad i (qoritqi sifatida  M g C l,  olingan bo'lsa).  G id ratatsiya va 
q o 'sh alo q   tuzning  hosil  b o iis h   reaksiyalari  deyarli  qorib  b o 'l- 
gandan  keyinroq  boshlanadi.
Ikkinchi  davr tishlashish  yoki  kolloidlanishi.  R eak siyalar n ati­
jasid a  hosil  bo'lgan  birikm alar o 'ta  to 'yin g an   eritm a  hosil  qiladi va 
gel  (iviq)  shaklida  ajralib  chiqad i;  tishlashishi  tez  b o sh lan ib,  tez 
tugaydi,  qotgan  m assaning  kolloid  holati  esa  uzoq  vaqt  davom  
etadi.
Uchinchi  davrda kolloid massa yaxna holatida qayta kristallashish 
y o 'li  bilan  kristall  o 'sim taga  aylan ad i.  K ristallar  hosil  b o 'lsa -d a , 
u lar ju d a  ham   kichik,  kolloid  o 'lch am larg a  yaqin  b o 'lad i.
M agnezit  xom ashyoni  800— 850 °C   haroratda kuydirib,  so'n gra 
m aydalab  tayyorlanadigan  kaustik  m agnezitning  solishtirm a  o g 'ir­
ligi,  standartga  ko'ra,  3 , 1 — 3,4 5  g/sm 3,  hajm   og'irligi  —  0,6 5  dan
0,85 t/m
3
 gacha bo'lishi kerak.  2 1  sonli elakda ko'pi bilan 5%   material 
qolishi,  0085  sonli  elakdan  m aterialning kamida 75%   i o'tishi kerak.
K au stik   m agnezitning  k im y o v iy   tarkibin i  qu yidagi  m a ’ lu - 
m otlardan  bilib  olish  m um kin  (9-jadval).
K au stik   m agnezit  tishlashishi  k am id a  20  daqiqad an   keyin 
bosh lan ib,  kechi  bilan 
6
  soatda  (qorgan   vaqtdan  hisoblaganda) 
tugashi  kerak.  Kaustik magnezitni  norm al sharoitlarda sinayotganda 
hajm an  bir  tekis  o'zgaradigan   b o 'lish i  zarur.


B ir   sutkadan  so ‘ ng  c h o ‘ zilgandagi  m ustahkam lik  chegarasi 
kam id a  1 , 5   M P a   b o 'lish i  kerak  (tuzli  eritm ada  qorilgan  kaustik 
m agn ezit  b ilan   y o g ‘ o ch   qipiqlari  aralashm asin i  sinayotgan da; 
qip iq siz  ta y yo rlan sa,  bir  sutkadan  so ‘ ng  c h o ‘ zilishdagi  m us­
tahkam lik  chegarasi  5 ,0 — 10 ,0   M P a  ga,  siqilishdagisi  esa  3 0 ,0 — 
40,0  M P a  ga yetadi).

Download 5,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   468




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish