Mm ivaat nosirov doc



Download 3,1 Mb.
bet82/118
Sana09.01.2023
Hajmi3,1 Mb.
#898475
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   118
Bog'liq
ахборт технол

2. Локал компьютер тармоги
Худудий таксимланиши жихатидан компьютер тармокларини уч гурухга ажратиш мумкин.
1. Локал тармоклар (LAN–Local Area Network), бир корхона, муассанинг бир ёки бир нечта якин бинолардаги объектларни боглайди. Локал тармокдаги компьютерлар орасидаги масофа унча катта эмас, агар радиоканал алокасидан фойдаланса 20 кмни ташкил килади.
Локал тармокда компьютерларни бирлаштирувчи сим (кабель) сифатида калин коаксил, ингичка коаксил, жуфт-жуфт килиб уралган (toking Ring «витая пара») оптик тукима (тола) симлари ишлатилиши мумкин.
Компьютер тармоги махсус операцион тизим бошкарувида ишлайди. Хозир куп ишлатилаётган Windows-95 операцион тизим таркибида локал тармокда ишлаш имконини берувчи дастурлар мавжуд.
Локал компьютер тармоклари бошка компьютер тармоклари турларидан куйдаги хусусиятлари билан фарк килади:

  1. Узининг улчамлари ;

  2. Ахборот алмашиш технологияси билан;

  3. Топологияси (тузилиши) билан

Локал компьютер тармогининг улчамлари унча катта булмаганлиги сабаб-ли, улар узига хос дизайнига эга булиши мумкин. Куп холларда улар битта ка-белдан ташкил топган ахборот ташиш технологиясига эгабулади.Локал клмпьютер тармогининг ахборот узатиш тезлиги 10 Мб/сек дан 100 Мб/секгача булади.
Локал компьютер тармогининг топологияси куп холларда куйдаги икки ку-ринишга эга булади: тугри чизикли топология ва айлана куринишли тополо­гия.
Бундай бир топологияда исталган компьютер ишлаб турган булиши мум-кин, хозирги онгда ишлаб турган, яъни тармокка ахборот жунатаётган компью­тер мастер дейилади.
Маcтер ишини колган компьютерлар кутиб туради. Шунинг учун 2 та ком­пьютер бир вактнинг узида ахборот жунатиш холларини бартараф этиш режими стационар ва динамик режим булиши мумкин. Ахборот жунатиш механизими марказлаштирилган ва марказлаштирилмаган булиши мумкин. Хар кандай ком-www.qmii.uz/e-lib
137
пьютер тармогидан фойдаланишнинг шу тармокка хос коидалари, яъни прото-коллари ишлаб чикилган.
2. Шахар микёсидаги компьютер тармоклари (Metropolitian Area Net­works MANs).
Шахар микёсидаги компьютер тармоклари умуман олганда Локал компью­тер тармокларига ухшаш булиб, ишлаш технологияси деярли бир хил.
Одатда MANларга кушни офеслар бирлаштирилади. Ёки шахар микёсидаги корхоналар офислари бирлаштирилади. MANлар хусусий тармоклар булиши мумкин. MANларни Локал телевизион тармокларга хам улаш мумкин. MANларнинг алохида категорияларига булиниши сабаб шундаки, улар учун халкаро стандартлар ишлаб чикилган. Бу стандартнинг номи DQDB (Distributed Queue Dual Bus)-таркатилган навбат иккиланган канал, магистраль. DQDB – стандарти буйича компьютерларни тармокка улаш схемаси куйдагича булади. Бу схема 2 та бир хил магистрантдан иборат булиб, буларга тармокка кирадиган компьютерлар киради. Хар бир магистрал ахборотларни жунатиш курилмасига эга булади. Бу курилма head–end (боши-охири) дейилади.
Хар бир компьютердан бу компьютер унг томонга жойлашган компьютер-ларга ахборот жунатиш учун юкори магисталдан фойдаланишга тугри келади. Чап томондаги компьютерларга маълумот юбориш учун эса куйи магистралдан фойдаланиш керак.
MANларни асосий хусусияти шундан иборатки, ахборотларни кенг куламда таркатиш имкониятлари бор, бу компьютер тармоги узига хос дизайнерга эга булади. MANларни топологияси регуляр (тугри) схемада булади.

Download 3,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish