www.qmii.uz/e-lib
208
1.Аудит хажмини аниклаш.
Аудит
хажми харакатдаги конунчилик, аудиторлик фаолиятини тартибга
солувчи меъёрий тизим хужжатлари хамда мижоз билан келишилган шартлар
асосида аникланади. Аудитор текширув объекти ва молиявий хужалик
фаолияти буйича хар томонлама етарли тасаввурга эга булиши керак.
Жумладан, корхонада бухгалтерия хисобини ва ички назоратни кандай
ташкил этилганлиги тугрисида маълумотга эга булмоги лозим.
Аудиторлик процедуралари буйича аудитнинг
хажми куйидагиларни уз
ичига олади:
·
- иккиланишга сабаб булаётган алохида хужалик жараёнларининг
мавжудлигини ва хужжатлаштирилганлигининг тугрилигини текшириш
·
-пул маблагларини, алохида турдаги товар моддий кийматликларини
йукламадан утказиш имконининг мавжудлиги;
·
-баланс ва молиявий натижалар тугрисидаги хисобот маълумотлари
асосида корхона молиявий холатини тахлил килиш;
·
-аналитик ва синтетик хисоб маълумотларининг
тугри келишини
хамда корхона даромад ва харажатларини хисобот даврида тугри
курсатилганлигини текшириш;
·
-кабул килинган хисоб сигсатининг иктисодий самаралилигини
бахолаш.
2.Аудит ишларини режалаштириш.
Текширилаётган корхонада аудит утказишни режалаштиришни
дастлабки тахлил, амалга ошириладиган ишнинг
масштабини бахолаш ва
кулланилаётган ички назорат асосида олиб бориш керак. Текширув
жараёнида кулланиладиган процедурани аниклаш зарур, яъни текширувга
бошка
аудиторлар, экспертларни ва кушимча ходимлар жалб этишни хамда
мижознинг розилигини олиб, улар фаолиятини режалаштириш. Шуни гдда
тутиш керакки бошка мутахассислар ишидан
фойдаланиш аудитордан
аудиторлик хулосаси учун жавобгарликдан озод килмайди.
3.Бухгалтерия хисоби ва ички назорат тизимини бахолаш.
Аудитор текшираётган корхонада кулланилаётган бухгалтерия хисоби
ва ички назорат тизимига бахо бериши керак. Бу молиявий хисоботлар
аниклигига таъсир этувчи хатолар вужудга келиш эхтимолини аниклаш учун
лозим. Бахолаш асосида аудиторлик процедурасининг мазмунини, масштаби
ва сони аникланади.
4.Аудиторлик далилларини туплаш (аудит маълумотлари).
Аудитор уз текшируви жараёнида далиллар туплайди. Бу далиллар
молиявий хисоботлар амалдаги конунчилик ва бухгалтерия хисоби меъёрий
хужжатларига амал килинган холда тайёрланлигини исботлаши керак.
5.Аудиторлик хужжатларини расмийлаштириш.
Мухим аудиторлик далиллари хужжатлаштирилган булиши керак.
Зарурият тугилганда аудиторлик процедураси
учун иш хужжатлари
(кайдномалар, схемалар ва бошкалар) тузилган булиши керак. Аудиторлик
хужжатлари аудиторнинг мулкидир, аммо улардаги ахборот конфиденциал
www.qmii.uz/e-lib
209
булиб, уни мижознинг розилигисиз фойдаланиш ва
овозга куйиш мумкин
эмас.
6.Аудиторлик хулосаси ва аудиторлик хисоботи.
Аудитор текширув натижаларини аудиторлик хисоботида ва
хулосасида акс эттиради. Молиявий хисоботларни тугрилигини белгилашда
уларни харакатдаги конунчилик ва меъёрий хужжатларга мос келишига
эътиборни каратиш зарур.
Чегараланган хулоса, салбий хулоса ва хулоса
беришдан бош тортиш аудитор томонидан асосланган булиши керак.
Тахлилий жараён аудитнинг мухим бир услубиятларидан булиб, у
куйидаги тартибда иш олиб боришни таказо килади ва улар куйидагича:
·
-максадни белгилаш;
·
-текстни режалаштириш;
·
-текстни утказиш;
·
-натижани тахлил этиш ва хулоса.
Do'stlaringiz bilan baham: