Мирзо улугбек номидаги узбекистон миллий университети кимё факултети



Download 45,26 Kb.
bet9/9
Sana18.07.2022
Hajmi45,26 Kb.
#819651
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Ёкубжонов Ж

Аминогликозидлар.Стрептомицин streptomycini нинг махсулотидир.1943 йилда Ваксман томонидан кашф этилган. Стрептомицин аминогликозидлар гурухининг асосий вакили булиб, бактерицид таъсирга эга.Препаратнинг таъсири асосан хужайра рибосомаларидаги оксил синтезини тухтатишида намоён булади. Унинг таъсир спектри кенг булиб, асосан сил таёкчаси, туляремия, вабо, яшил йиринг таёкчаси, патоген кокклар, брюцеллалар, граммусбат ва грамманфий бактерияларга карши самарали восита саналади. Унинг фаоллиги таъсир бирликларида (ТБ) улчанади, 1 таъсир бирлиги 1 микрограммга тенг.
Стрептомицин тузилишидаги альдегид гурухининг оксиметил гурухига кайтарилиши хисобига дигидрострептомицин олинган. Ушбу антибиотикка нисбатан бактериялар сезувчанлиги нисбатан тезрок пасая боради, хатто препарат иштирокидаги мухитда эркин ривожланадиган штаммлар пайдо булади. Меъда-ичак йулидан стрептомицин кисман сурилади. Мушаклар орасига киритилгач 2 соатдан сунг конда юкори микдорда тупланади, 30 % гача кон оксиллари билан бирикиб, 2-4 соат давомида 50 % микдорда сакланиб туради, 8 соатгача препаратнинг маълум микдорини аниклаш мумкин. Асосан фильтрация усулида буйрак оркали танадан узгармаган холда чикиб кетади, озгина микдорда сафро таркибида ичак бушлигига тушиши кузатилади.
Стрептомицин сил касаллигида самарали даво воситаси саналади. Шу билан бир вактда ундан хаво ва пешоб йуллари яллигланиши касалликларини даволашда кенг кулланилади. Аммо унга нисбатан спирохеталар, патоген замбуруглар, риккетсиялар, айрим анаэроблар, содда хужайралилар тургун.
Стрептомицин эритмаси танага кун давомида 1-2 марта (мушаклар орасига) киритилади, танада бир текис таркалиб, турли бушликларга хам етиб боради. Мия пардалари яллигланишини (менингит) даволашда унинг хлор-кальцийли аралашмасидан фойдаланилади, чунки ушбу омухта мия пардаларига зарарли таъсирдан холи.
Препаратнинг ножуя таъсирларидан аллергик холатларни эслатиб утмок зарур (теридаги тошмалар, тана хароратининг ортиши, анафилактик шок). Шу билан бирга стрептомицин ички кулок бушлигида тупланиб, эшитиш кобилиятини пасайтиришини унутмаслик даркор. Дори эритмалари махаллий огрик хиссига сабабчи булади, узок муддат давомида куллаш эса, унга нисбатан тургун булган бактериялар оиласининг пайдо булишига (суперинфекция) сабаб булади.
Неомицин- Actinomyces fradiae махсулоти булиб, узида А, В ва С неомицинларни саклайди. Неомицин сульфат кенг таъсир спектрига эга, унга граммусбат ва грамманфий бактериялар сезгирдир. Анаэроблар, хакикий вируслар, спирохеталар ушбу антибиотикка нисбатан маълум тургунликка эга. Бактериялар чидамлилииги унга нисбатан секин-аста намоён була боради. Меъда-ичак йулидан сурилиши чегараланган булиб, асосан ичак бушлигидаги бактерияларга (ичак таёкчаси, содда хужайралилар) таъсир курсатади. Препарат беморларни операцияларга тайёрлаш жараёнида узга антибиотиклар билан кушиб кулланилса, яхши наф беради. Неомицин тери касалликларида (йирингли тери яралари, сачратки ва бошкалар), айрим куз касалликларида (конъюнктивит) кулланилади.
Сиртга куллашда препаратнинг буйрак усти бези гормонлари билан биргаликда ишлатилиши алохида ахамият касб этади.
Буйрак фаолиятига зарарли таъсири булганлиги учун препарат парентерал усулда кулланилмайди. Шу билан бирга унинг эшитиш кобилиятини пасайтиришини унутмаслик керак. Неомицин буйрак ва эшитув нерви касалликларида тавсия этилмайди.
Гентамицин-Micromonospora purpurae ва M. echinospora махсулоти булиб, гентамицин сульфат тузи сифатида кулланилади. Кенг таъсир спектрига эга. Граммусбат ва грамманфий бактерияларга нисбатан таъсир этади. Бензилпенициллинга тургун булган бактериялар: яшил йиринг таёкчаси, ичак таёкчаси, стафилакокклар гентамицинга таъсирчандир, уларнинг препаратга нисбатан тургунлиги аста-секин намоён була боради. Бир соатдан сунг конда унинг юкори микдори тупланади ва 8-12 соат давомида сакланиб туради. Танадаги турли тусиклардан деярли утмайди ва узгармаган холда буйраклар оркали чикиб кетади. Препарат асосан грамманфий бактерияларга нисбатан кулланилганда самаралидир. Буйрак-таносил тизими касалликларида (пиелонефрит, цистит), сепсисда куллаш яхши самара беради. Препаратнинг кураресимон таъсири натижасида марказий нерв тизимининг VIII жуфт нервларини зарарлаши кузатилади. Ушбу зарарли таъсирлари препаратни узга аминогликозидлар билан кушиб куллаганда тезрок намоёнбулади.
Сизомицин-Micromonospora inyoensis махсулоти, гентамицинга ухшаш кенг спектрга эга. Бактерияларнинг унга нисбатан тургунлиги аста-секин юзага келади. Ичак йулларидан секин сурилганлиги учун, эритмалари асосан мушак орасига ёки веналарга киритилади. Хар 8 соат оралигида инъекция килинади, конда 25 % гача оксиллар билан бирикади.Зарарли таъсири ва тавсиялари гентамицинга ухшаш.
Мономицин. Кенг таъсир спектрига эга булиб, граммусбат, грамманфий ва кислотали мухитга тургун булган бактерияларга карши таъсирга эга. Ичак бушлигидан секин сурилади, аммо мушаклар орасига киритилганда конда юкори микдорда тупланади. Буйрак оркали танадан чикиб кетади, кумуляция ходисаси кузатилмайди. Асосан йирингли касалликларда жигар-сафро йуллари, пешоб-таносил тизими яллигланиши касалликларини даволашда ахамиятли. Препарат жигар, буйрак, эшитув нерви касалликларида тавсия этилмайди.
Баъзан диспепсия холатлари, аллергик реакцияларга сабаб булади. Узок муддат ичида юкори дозаларда кабул килиш суперинфекция холатига (кандидоз) сабаб булади.


Адабиётлар:



  1. Клиническая фармакология, под ред. В.Г. Кукеса, М.1991 г.

  2. Основи клинической фармакологии и рационалной фармакотерапии, М.2002 г.

  3. Харкевич Д.А.Азизова С.С., Махсумов М.Н. ва бошқаларнинг «Фармакология» уқув адабиётлари

  4. Лепахин В.К. и др. «Клиническая фармакология», М. 1988 г.

  5. Маматов Ю ва бошқалар «Клиническая фармакология», Т.2002 й.

Download 45,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish