Одамлар характерининг баъзи хусусиятлари уларнинг қайси жинсга тегишлилиги билан белгиланади. Жинсий психик хусусиятлар фақат биологик омиллар билан эмас, балки тарихий таркиб топган эркак ва аёл ижтимоий ролларининг бўлиниши, жинсий белгилар бўйича меҳнатнинг тақсимланиши, эркаклик ва аёлликнинг маданий-тарихий стереотипларига мувофиқ равишда қизлар ва ўғил болаларни анъанавий тарбиялашдаги фарқлар билан ҳам боғлиқдир. Жинсий индентификация – индивид ўзини маълум жинсга тегишли деб билиши унинг жинсий ижтимоийлашуви, жинсга мувофиқ ҳолда ўзини англашнинг ривожланганлиги, ижтимоий-жинсий ролни эгаллаш билан боғлиқ. Индивиднинг жинсий ўзини англаши тўғри жинсий ҳулқ-атворни мустаҳкамлайдиган ва бўлиши мумкин нуқсонларни қоралайдиган ижтимоий муҳитда шаклланади.
Жинсий меъёрлар, эркак ва аёл стереотиплари тизими одамда «эркак образи» ёки «аёл образи»ни шакллантиради. Бирламчи жинсий ўзини идентификациялаш 2 ёшгача шаклланган бўлади, 6-7 ёшларда эса ўйин, ҳулқ-атвор услубини танлашда, жинсий сегрегация (жинс умумийлигининг шаклланиши)да намоён бўладиган жинсий майллар жадаллик билан шаклланади
Айниқса, ўсмирликда жинсий-ролли йўналиш тенгдошлар мулоқотида етакчи ўринни эгаллаган ҳолда кучаяди. Бунда анъанавий эркаклик хусусиятларига аёллик хусусиятларига нисбатан бир мунча ортиқча баҳо берилади.
Ўсмирликда жинсий ўхшашлик танқидий англанади. Айрим ўсмирларда бу ёшда дисморфобия – жинсий номувофиқликдан қўрқиш синдроми юзага келиши мумкин. Жисмоний ва психологик ижтимоий ривожланишнинг номутаносиблиги оғир кечирилади, жинсий ролли ўз мавқеини ўрнатиш жадаллик содир бўлади, шахснинг психосексуал йўналганлиги шаклланади.
Қандай психологик хусусиятлар индивиднинг жинсга мансублиги билан боғлиқ? Бу муаммо бўйича илмий маълумотлар етарли даражада эмас. Баъзи тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, қизлар нутқ қобилиятлари бўйича ўҳил болалардан устун келадилар, ўғил болалар кўриш-фазоқий қобилиятлари билан устундирлар, эркаклар аёлларга нисбатан тажавозкорроқ ва беқарордирлар, аёлларнинг ақлий қобилияти ва идроки кўпроқ таҳлил қилишга мойилдир. Қизлар ва аёллар оғир мураккаб фаолият турларини яхшироқ эплайдилар. Инсон ташқи кўриниши аёллар томонидан изчилроқ идрок қилинади. Аёллар эмоционал таъсирчандирлар. Аёл психикаси ирсият томонидан, эркакларники – муҳит таъсирлари томонидан белгилангандир.
Таъсирланиш, хавотирланиш, рақобатчилик ва доминантликнинг жинсий фарқлари ҳақида фикрлар билдирилади. Аёллар учун ҳулқ-атворнинг кўпроқ эмоционал-экспрессив, эркаклар учун – жисмли-инструментал услублари хосдир.
|