«Миллий истиқлол ғояси: асосий тушунча ва тамойиллар» фани қачон таълим тизимига



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/51
Sana21.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#58940
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   51
Bog'liq
2 5361650461508110075

мансуб? А. Юрт тинчлиги Б. Миллатлараро тотувлик 
C. Комил инсон Д. Ватан равнақи 
15. Қайси қаторда "диний бағрикенгнлик" ғоясининг асосий тамойилларидан бири тўғри 
кўрсатилган? 
A. Диний қадриятларни ҳурматлаш 
B. Жисмоний баркамоллик 
C. Миллий қадриятларга содиқлик 
D. Илм-фан 
16. Миллатнинг ўтмиши, бугуни ва истиқболини ўзида мужассамлаштирган, унинг туб 
манфаатларини ва мақсадларини ифодалаб, тараққиётга хизмат қиладиган ижтимоий 
ғояШакли бу - 
А.Умумбашарий ғоя; Б. Синфий ғоя; C. Миллий ғоя; Д. Фалсафий ғоя. 
17. Ўзбекистон Олий Мажлис Қонунчилик палатасига 2009 йилги сайловда нечта депутат 
сайланган 
A. 
120 
B. 
15 
C. 
150 
D. 
135 
 


18. 
«Эзгу фикр, эзгу сўз ва эзгу амал» ғоялари қайси манбада илгари сурилган? А. 
Қуръони Карим Б. Авесто 
C. Инжил Д. Товрат 
19. 
Миллий ғоя фанининг асосий тушунчалари қайси қаторда тўғри кўрсатилган: 
A. Дунёқараш, онг, мафкура 
B. Ғоя, тафаккур, сиёсат, давлат. 
C. Мафкуравий иммунитет, ғоя, мафкура, мафкуравий хавфсизлик 
D. Мафкура, ғоя, дунёқараш, сиёсат.
20. Қуйидагилардан қайси бири Ватан равнақи ғоясининг сиёсий-ҳуқуқий омилларини ташкил 
этади: 
A. Қонун устуворлиги, демократия, мулк хилма хиллигининг кафолатланиши 
B. Маданият, илм-фан, ижтимоий-сиёсий барқарорлик, хусусий мулкнинг дахлсизлиги 
C. Демократия, эркинШахс, янги технологиялар, мулк хилма-хиллиги 
D. Янги технологиялар, илм-фан, маданият, маърифат. 
21. Қуйидаги мафкураларнинг қайси бири ҳокимияцизлик деган маънони англатади А. 
Анархизм Б. Болшевизм C. Плюрализм Д. Космополитизм 
22. Қуйидагилардан қайси бири мафкуравий тарбиянингШахсий 
омилларини ифода этади? А. Оила Б. Нодавлат ташкилотлар 
C. Ҳамма жавоб тўғри Д. Сиёсий партиялар 
23. Қуйидагилардан қайси бири мафкуранинг дунёвий илдизларига киради? 
A. Умуметироф этилган принсиплар, қонун устуворлиги, сиёсий плюрализм 
B. Ҳар бир халқнинг ўзига хос фалсафий мероси, қарашлари, ғоялари уларнинг мақсадларида 
ўз ифодасини топиши мафкуранинг қайси 
C. Авесто, Веда, Қуръон каби китобларда зикр этилган эзгу ғоялар. 
D. Умуметироф этилган принсиплар, муқаддас диний китобларда зикр этилган ғоялар. 
24. «Биз ким мулки Турон, амири Туркистонмиз, биз ким миллатларнинг энг улуғи - Туркнинг 
Бош бўғинимиз» деган фикрнинг муаллифи ким? 
А. Алишер Навоий Б. Хожа Аҳмад Яссавий C. Мирзо Улуғбек Д. Амир Темур 
25. "Геосиёсат" тушунчасини фанга қачон ва ким олиб 
кирган ? А. 1916 - йилда Рудолф Челлен Б. 1907 - йилда 
Уинстон Черчил C. 1914 - йилда Роберт Челлен Д. 1900 - 
А.Мехен 
26. Қуйидагилардан қайси бири мафкуранинг фалсафий илдизларига киради? 
A. Умуметироф этилган принсиплар, қонун устуворлиги, сиёсий плюрализм 
B. Ҳар бир халқнинг ўзига хос фалсафий мероси, қарашлари, ғоялари уларнинг мақсадларида 
ўз ифодасини топиши мафкуранинг қайси 
C. Авесто, Веда, Қуръон каби китобларда зикр этилган эзгу ғоялар. 
D. Умуметироф этилган принсиплар, муқаддас диний китобларда зикр этилган ғоялар. 
 
 
 
 


 
7-VARIANT. 
1. 
Инсон онги ва тушунчалари тизимида ҳаёт ҳақидаги фалсафий, сиёсий, ҳуқуқий, 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish