Микропроцессорлар



Download 0,53 Mb.
bet23/30
Sana23.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#172786
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   30
Bog'liq
2 5460880522626468013

RISC туридаги микропроцессорлар.
Бу турдаги микропроцессорлар, энг кўп учрайдиган, фақат оддий дастур буйруқлари йиғмасини ўз ичига олади. Мураккаброк буйруқларни бажариш зарурати туғилса, микропроцессорда улар соддалардан автоматик равишда йиғилади. Бу МПда ҳар бир оддий буйруқни уларни устма-уст қўйиш ва параллел бажариш ҳисобидан 1 машина тинтеллектуал ахборот тизимлар и сарфланади (CISC тузилишдан ҳатто энг қисқа буйруқни бажаришга одатда 4 тинтеллектуал ахборот тизимлар сарфланади).
RISC турдаги баъзи МПлар: биринчилардан МП ARM (унинг асосида ШК IBM PC RT) – 118 турли буйруқларга эга бўлган 32 разрядли МП. Ҳозирги замон RISC МП (80860, 80960, 80870, Power PC) 64 разрядли 150 млн. АМ/С гача тезкорликка эга. Power PC МП лар (Performance Optimized With Enhanced RISC PC) жуда ҳам истиқболли ва ҳозирданоқ Macintosh турдаги ШКларда ва сервер-машиналарда кенг қўлланилмоқда.
RISC турдаги микропроцессорлар жуда юқори тезкорликка эга, лекин CISC –микропроцессорлар билан дастурий мутаносиблик йўқ. IBM PC туридаги ШКлар учун ишлаб чиқилган дастурларни бажаришда улар фақат CISC турдаги МПларни дастур даражасида имитация қила олади холос. Бу уларнинг самарали ишлашини кескин пасайтириб юборади.
Ҳамма янги МП 0,5 мкм тартиб чизиқли элементлар шаклланишини таъминловчи технологиялар асосида яратилади.
Элемент ўлчамларини камайтириш қуйидаги имкониятларни таъминлайди:

  • МП тинтеллектуал ахборот тизимлар частотасини 100 МГц ва юқорироққа ошириш, чунки “ёруғлик” тарқалиш тезлиги (300000 км/с) тезкорликни катталаштиришга тормоз бўла олмайди;

  • МП қизишининг камайтирилиши, 3,3 В озиқланиш пасайтирилган кучланишни қўллашга имкон бериб (стандарт 5 В ўрнига). МП икки қисмдан иборат:

  • операцион – бошқариш қурилмаси, арифметик-мантиқий қурилма ва микропроцессор хотирасидан иборат (бир неча адрес регистрларидан ташқари);

  • интерфейс – МП адрес регистрлари, буйруқлар регистри блокидан, шиналар ва блокларни бошқарув схемаларидан иборат.

Иккала қисм параллел ишлайди, бунда интерфейс қисми тезкордан узади, шунинг учун хотирадан кейинги буйруқни танлаш (уни регистрлар блокига ёзиш ва олдиндан таҳлил қилиш) тезкор қисм олдинги буйруқни бажариш пайтида ўтказади. Замонавий микропроцессорлар микропро-цессор қисмида турли даражадаги илгариламалик билан ишловчи бир неча регистрлар гуруҳига эга, бу амалларни конвейер тартибида бажаришга имкон беради. МПнинг бундай ташкил этилиши унинг самарали тезкорлигини маълум даражада оширишга имкон беради.



Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish