Microsoft Word uk d. Abduraximov doc



Download 1,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/42
Sana24.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#247986
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   42
Bog'liq
informatika fanidan amalij mashgulot topshiriqlarini bazharish bojicha uslubij korsatmalar 1 bosqich talabalari uchun

машина узгарувчилари деб аталади. Хозирги замон ЭХМларида 
ахборотнинг икки хил - узлукли ваузлуксиз ифодаланиши кулланилади. 
Ахборотнинг 
узлукли 
шаклда 
ифодаланишида 
математик 
катталикнинг хар оний киймати бир неча машина узгарувчилари оркали 
ифодаланади. Машина узгарувичларининг ахамияти уларнинг вакт ёки 
фазода тутган уринларига нисбатан аникланади. Одатда математик 
узгарувчиларни узлукли шаклда ифодалаш учун позицион коддан (купинча, 
иккили коддан) фойдаланилади. 
Бу коддаги хона ракамлари киймати факатгина мос машина 
узгарувчиларининг берилган вакт онида (кетма-кет код) ёки фазонинг 
берилган жойида (параллел код) борлиги («1») ёки йуклиги («0») оркали 
тавсифланади. Одатда ахборотнинг узлукли шаклдаги ифодаланишида 
машина узгарувчиси сифатида электр потенциаллари ёки импульслар 
ишлатилади 
Узгарувчиларни узлуксиз шаклда ифодалашда математик катталикнинг 
хар бир оний кийматига мос машина узгарувчисининг мутаносиб оний 
киймати тугри келади, яъни математик катталикни микдорий бахолаш учун 
мос машина узгарувчисининг микдорий бахосидан фойдаланилади. Машина 
узгарувчисининг математик узгарувчи узгаришига боглик булмаган хар 
кандай узгариши зарур мутаносибликнинг бузилишига сабаб булади ва 
узгарувчиларнинг ифодаланиши аниклигига таъсир этади. 2.4-расмда 
олдинги мисолдаги математик узгарувчи у(х) нинг ифодаланиши 
келтирилган. 2.4-расм «б» да вакт буйича узлуксиз узгарувчи кучланишлар 
U
y
ва U
x
- машина узгарувчилари келтирилган. Булар орасидаги керакли 
богланишни 2.4-расм «в» даги мос хисобловчи блок амалга оширади.


17
Математик ва машина узгарувчиларининг жорий кийматлари орасидаги 
керакли мутаносиблик микёс коэффициенти m га хам боглик. 
Хусусий холда, математик 
узгарувчиларнинг энг катта 
кийматлари сон жихатдан тенг булганда микёс коэффициентлари бирга тенг 
булиши мумкин: m

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish