Microsoft Word uk d. Abduraximov doc


тизими кулланилади.  Кодлаш тизими -



Download 1,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/42
Sana24.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#247986
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   42
Bog'liq
informatika fanidan amalij mashgulot topshiriqlarini bazharish bojicha uslubij korsatmalar 1 bosqich talabalari uchun

тизими кулланилади. 
Кодлаш тизими - объектларни кодли белгилаш коидалари мажмуидир. 
Код харф, ракам ва бошка символлардан ташкил топган алфавит асосида 
курилади. Кодни характерловчи тушунчалар - унинг узунлиги ва 
структурасидир. Код узунлиги коддаги уринлар (позициялар) сонини, код 
структураси - кодда символларнинг жойлашиш тартибини белгилайди. 
Объектни кодли белгилаш муолажаси кодлаш деб аталади. 
Кодлаш тизимида ишлатилувчи куйидаги иккита гурух усулларини 
курсатиш мумкин: 


15

кодлашнинг классификацион тизими; 

кодлашнинг руйхатга олувчи тизими. 
2.2- 
расмда турли усуллардан фойдаланувчи кодлаш тизими 
келтирилган. 
Классификацион кодлаш. 
Классификацион кодлаш объектлар классификацияланганидан сунг 
ишлатилади. Кетма-кет ва параллел кодлаш фаркланади. 
Кетма-кет кодлаш иерархияли классификацион структуралар учун 
ишлатилади. Унинг мохияти куйидагича: аввал 1-боскичнинг юкори гурухи 
коди, кейин 2-боскич гурухи коди, сунгра 3-боскич гурухи коди ва х. 
ёзилади. Натижада, хар бир хонаси иерархияли структуранинг хар бир 
боскичида ажратилган гурух хусусидаги ахборотга эга булган кодлар 
комбинацияси 
хосил 
булади. 
Кодлашнинг 
кетма-кетли 
тизими 
туркумланишининг иерархияли тизимига оид афзалликлар ва камчиликларга 
эга. 
Параллел кодлаш туркумланишининг фасетли тизими учун 
ишлатилади. Ушбу кодлашнинг мохияти куйидагича: барча фасетлар 
мустакил равишда кодланади. хар фасет киймати учун код хоналарининг 
маълум сони ажратилади. Параллел кодлаш туркумланишининг фасетли 
тизимига оид афзалликлар ва камчиликларга эга. 
2.3- 
расм. Кодлаш тизими 
Руйхатга олувчи (регистрацион) кодлаш. 
Ушбу кодлаш объектларни маънодош идентификациялаш учун 
ишлатилади ва уларни олдиндан классификациялаш талаб килинмайди. 
Тартибли ва катор тартибли тизимлар фаркланади. 
Кодлашнинг тартибли тизимида объектлар натурал катордаги сонлар 
ёрдамида кетма-кет номерланади. Бу номерлаш тасодифий ёки объектлар 
олдиндан тартибланганидан (масалан, алфавит буйича) сунг амалга 


16
оширилиши мумкин. Кодлашнинг бу тизими объектлар сони катта булмаган 
холда ишлатилади. 
Кодлашнинг цатор-тартибли тизимида каторни ташкил этувчи 
объектлар гурухи олдиндан ажратилади, сунгра хар бир каторга номер 
берилади. Кодлашнинг бу тизими гурух сони чекланган холди ишлатилади. 
ЭХМ да масала ечилаётганда барча математик катталиклар эркли ва 
эрксиз узгарувчилар - турли табиатли физик катталиклар оркали 
ифодаланади. Бу физик катталиклар - электр, магнит, оптика ва х. 
сигналлари 


Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish