Microsoft Word uk d. Abduraximov doc


Ахборотдан фойдаланиш имконияти ва самарадорлиги унинг



Download 1,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/42
Sana24.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#247986
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   42
Bog'liq
informatika fanidan amalij mashgulot topshiriqlarini bazharish bojicha uslubij korsatmalar 1 bosqich talabalari uchun

 
Ахборотдан фойдаланиш имконияти ва самарадорлиги унинг 
репрезентативлик, мазмундорлик, етарлилик, тушунарлилик, долзарблик, уз 
вацтида олиниши, аницлик, ишончлилик, барцарорлик каби асосий сифат 
курсаткичларига асосланади. 
Ахборотнинг репрезентативлиги объект хусусиятларини адекват 
танланиши ва шакллантирилиши билан боглик. Бунда дастлабки тушунча 
асосланган концепциянинг тугрилиги акслантирилувчи ходисанинг 
ахамиятли аломатлари ва богланишлари танланишининг асосланганлигига 
эътибор бериш лозим. Ахборот репрезентативлигининг бузилиши жиддий 
хатоликларга олиб келиши мумкин. 
Ахборотнинг 
мазмундорлиги 
семантик 
ахборот 
микдорининг 
ишланадиган маълумотлар хажмига нисбати оркали аникданувчи семантик 
хажмни акслантиради, яъни 
ахборот мазмундорлигининг ошиши билан 
ахборот тизимларнинг кабул килиш ва утказиш кобилияти ошади. 
Семантик нуктаи назарини акс эттирувчи мазмундорлик коэффициенти 
С билан бир каторда ахборотнинг синтактик микдорининг (Шеннон буйича) 
маълумотлар хажмига нисбати оркали характерланувчи информативлик 
коэффициентидан 
хам фойдаланиши мумкин. 
Ахборотнинг етарлилиги (туликлиги) унинг тугри ечим кабул 
килишда. минимал, аммо етарли курсаткичлар таркибига эга эканлигини 
курсатади. Ахборот туликдиги тушунчаси унинг маъноли мазмуни 
(семантикаси) ва прагматикаси билан боглик. Тулик булмаган ёки ортикча 
ахборот 
фойдаланувчи 
томонидан 
кабул 
килинадиган 
ечим 
самарадорлигининг пасайишига олиб келади. 
Ахборотнинг узлаштирилишидаги тушунарлилиги унинг олиниши ва 
узгартилишидаги 
тегишли 
муолажаларинг 
бажарилиши 
оркали 
таъминлашади. 
Бунга, 
хусусан, 
ахборотнинг 
семантик 
шаклини 
фойдаланувчи тезауруси билан мувофиклаштириш йули билан эришилади. 


14
Ахборот долзарблиги унинг ишлатилиши вактида бошкаришдаги 
кийматининг сакланиш даражаси оркали аникланади. 
Ахборотнинг уз вацтида олиниши унинг куйилган масала ечилиши 
вакти билан келишилган, олдиндан белгиланган вакт онидан кечикмасдан 
кабул килинишини билдиради. 
Ахборот аницлиги олинадиган ахборотнинг объект, жараён ва 
ходисаларнинг реал холатига якинлик даражаси оркали аникланади. Ракамли 
код оркали ифодаланувчи ахборот учун аникликнинг куйидаги туртта 
тушунчаси маълум: 

сон кичик хонаси киймати оркали улчанувчи формал аниклик; 

тугрилиги ифодаланувчи сон кичик хонаси бирлиги киймати оркали 
аникланувчи реал аниклик; 

тизим ишлашининг муайян шароитларида олиниши мумкин булган 
максимал аниклик; 

курсаткичнинг функционал вазифаси оркали аникланувчи керакли 
аниклик. 
Ахборот ишончлилиги унинг реал мавжуд объектларни керакли 
аникликда 
акслантириш 
хусусияти 
оркали 
аникланади. 
Ахборот 
ишончлилиги керакли аниклигининг эътимодли эхтимоллиги, яъни ахборот 
оркали акслантирилувчи параметр кийматининг бу параметр хакикий 
кийматидан керакли аниклик чегарасида фаркланиши эхтимоллиги билан 
улчанади. 
Ахборот барцарорлиги деб, дастлабки маълумотларнинг узгаришида 
аникликнинг сакланишига айтилади. 
Хулоса 
сифатида 
айтиш 
лозимки, 
ахборот 
сифатининг 
репрезентативлик, мазмундорлик, етарлилик, тушунарлилик, баркарорлик 
каби параметрлари батамом Ахборот тизим яратилишидаги методик 
боскичида аникланади. Долзарблик, уз вактида олиниши, аниклик ва 
ишончлилик параметрлари хам куп жихатдан методик боскичда асослансада, 
уларнинг кийматларига тизим ишлаши характери жиддий таъсир этади. 
Бунда долзарблик ва аниклик параметрлари мос холди уз вактида олиниши 
ва ишончлилик параметрлари билан катъий богланган. 
Ахборотни кодлаш ва физик ифодалаш усуллари 
Ахборот ишланишида кулайлик ва самарадорликни таъминлаш 
максадида объект номини шартли белги билан алмаштириш учун кодлаш 

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish