Microsoft Word tizimli programmalash



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/54
Sana23.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#123368
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
tizimli programmalash

Адреслаш усуллари. Икки хил адреслаш усули мавжуд бўлиб у Х разряд билан 
аниқланади. Мақсад адресни (Target address) топиш қоидаси қуйидагича. 
Адреслаш усули. Адреслаш аломати. Мақсад адресни ҳисоблаш
Тўғридан-тўғри 
Индексли 
Х=0 
X=1 
ТА = addr 
TA =addr+(x) 
Бу ерда (х) ёзуви Х-регистрдаги қийматни англатади. 
 
Буйруқлар тизими. Соддалаштирилган ўкув машинаси буйруқлар тизимини
қуйидагилар ташкил этади:
LDA, LDX –– регистрларга (А,Х регистрларга) қиймат юклаш буйруқлари. 
STA, STX –– регистрлардаги қийматларни хотирага юклаш буйруқлари. 
ADD,SUB,MUL,DIV–– бутун сонли арифметик буйруқлари. 
COMР –– сумматордаги қийматни оператив хотирадаги сўз қиймат билан солиштириш 
буйруғи. Бу буйруқ шарт CC кодини аниқлайди ва унда текшириш <,=,> натижаларини 
акс эттиради.Ўтиш буйруқлари–– JLT(<), JEQ (=), JGT(>) CC шарт кодини текшириб 
бошқарувни керакли адресга узатилади.
JSUB, RSUB –– қисм –программага ўтиш ва асосий программага қайтиш буйруқлари. 
Бунда L регистрдан қайтиш адресини сақлашда ишлатилади. 
 
Ўқиш– ёзиш воситалари. Стандарт Соддалаштирилган ўкув машинаси (СЎМ) да 
ўқиш ва ёзиш байтларда амалга оширилади. Ҳар бир ташқи қурилма 8- разрядли код 
билан белгиланади. Ўқиш – ёзиш учун учта буйруқ аниқланган: TD қурилма ҳолатини 
текширувчи буйруқ, қурилма навбатдаги байтни қабул қилиш ёки чиқаришга тайёр ёки 
йўқлигини аниқлайди. Текшириш натижаси СС шарт кодида ҳосил бўлади. Агар шарт 
коди “=” бўлса, қурилма банд,”<”– қурилма тайёр,”>” –– қурилма носоз ёки машинага 
уланган эмас. Бунда программа қурилма тайёр бўлгунча кутиб туриш керак; RD,WD
байтни ўқиш ёки ёзиш (чиқариш). Ҳар бир байт учун RD,WD алоҳида бажарилиши 
керак. 
 
 
Қўшимча воситали соддалаштирлган ўқув машинаси нинг тузилиши 
 


Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish