Microsoft Word нмкт маъруза doc



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/70
Sana18.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#455878
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   70
Bog'liq
13b9176290 1585770233

 
 
 
ФРАШ УСУЛИ БИЛАН СОФ ОЛТИНГУГУРТ 
ИШЛАБ ЧИКАРИШ

Фраш усули билан S ишлаб чиқаришда кон устига 3та бир-бирига 
туширилган цилиндрик кувур урнатилади. Бу кувурларнинг энг ташкисидан 
ута қиздирилган, 160
о
С хароратга эга булган босим остида сиқилган сув 
берилади. 
Бу иссиқ сув ер остида жойлашган қаттиқ S ни эритади ва суюлтиради ва 
суюлтирилган суюқ S ни уртада жойлашган қувурга берилаётган сиқилган ҳаво 
орқали оралиқ қувурдан чиқазиб олинади. Бу фраш усули технологик жихатдан 
анча содда ҳам, аммо S ни чиқазиб олиш коэффициенти анчагина пастдир. 
(60% гача боради). Шунинг учун, МДХ давлатларида бу усул урнига, S рудаси 
қазиб олиниб, автоклавларда эритилиб, флотациядан утказилиб олинади. Бу 
ерда S ни чиқазиб олиш даражаси юқоридир. 
 
ТАРКИБИДА ОЛТИНГУГУРТ ДИОКСИДИ ГАЗИ БОР БУЛГАН 
ГАЗЛАР. 
 
Буларга аввалом бор олтингугурт диоксиди, ўчоқ ёки ёқилғи газлари 
киради. Бу ерда SO

нинг миқдори 0,2-0.3% гача бориши мумкин. Масалан: 
кумирларни ёққанда. Бу газлар билан атмосферага йилига 10 млн.т. 
олтингугурт бирикмалари ташлаб юборилади. Аммо, бу газлардан сулфат 
кислота ишлаб чиқариб булмайди, чунки улар олтингугурт диоксиди бўйича 


24
жуда 
кучсиз 
концентрацияга 
эгадирлар. 
Шунинг 
учун, 
уларнинг 
концентрацияси оширилмоғи керак. Бу чиқинди газлардан фойдаланилмаса, 
улар уйларнинг темир томларини, умуман металл конструкцияларини 
коррозиялайди, хайвонот ва усимлик дунёсини захарлайди. Худди шундай 
хусусиятга эга булган газлардан яна бири ТЭЦ лардан тухтовсиз чиқаётган 
ташландиқ газлардир. 
 
РАНГЛИ МЕТАЛЛУРГИЯ ЧИКИНДИ ГАЗЛАРИ. 
 

Бу газлар таркибида 20-30% олтингугурт булган CaS, ZnS, AI


2
S
3
, PbS ва 
хоказо рангли металларнинг сулфидини ўчоқларда ёқиш натижасида ҳосил 
булади. Уларнинг юқоридаги газлардан фарқи шуки, уларнинг таркибида SO

юқори концентрланган булади, яъни 7-12% SO
2
.
Аммо, бу газлар юқоридаги 
металлар оксидлари, сулфатлари, чанглар ва хоказолар билан, ҳамда мишъяк, 
фтор, селен, бирикмалари билан ифлослангандирлар. Бу аралашмалардан

тозаланган ўчоқ газидан сулфат кислота ишлаб чиқариш мумкиндир. 



Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish