Microsoft Word malumotlar va bilimlar bazasi


МАВЗУ - 17. БИЛИМЛАР БАЗАЛАЛАРИНИНГ ТИЗИМЛАРИ



Download 1,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/117
Sana18.04.2023
Hajmi1,3 Mb.
#929829
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   117
Bog'liq
Kitob 6647 uzsmart.uz

 МАВЗУ - 17. БИЛИМЛАР БАЗАЛАЛАРИНИНГ ТИЗИМЛАРИ 
 
1. Билимлар базалари тушунчаси. 
2. Билимлар базаларнинг тузилиши ва вазифалари. 
3. Билимлар базаларидан фойдаланишнинг технологияси. 
 
1. Билимлар базалари тушунчаси 
 
Автоматлаштирилган ахборот технологияларини ахборотли таъминлани-
шини ривожланишида иктисодий фаолиятни бошкариш сунъий интеллект со-
хасида куллашда энг катта кизикиш уйготади. Эксперт тизим - бу юкори мала-
кали мутахассислар, экспертларнинг билимларини тизимли жамлаш, умумлаш-
тириш, тахлил килиш ва бахолашга асосланган махсус компьютерли тизимлар-
ни яратиш, бу сохада ютукларни амалга оширишнинг шакилларидан бири бу-
лади. Экспертли тизимда билимлар базаларидан фойдаланилади, унда аник 
предметли соха хакида билимлар такдим этилади. 
Билимлар базаси - бу баъзи бир предметли сохада мураккаб вазифалар-
нинг ечимини топиш учун тахлил ва хулосаларни келтириб чикарувчи модел-
лар, коидалар ва омиллар (маълумотлар)нинг мажмуисидир. 
Ахборотли таъминлашнинг алохида, яхлит тузилишлари куринишида аж-
ратилган ва ташкил килинган предметли соха хакидаги билимлар яккол була-
дилар ва билимларнинг бошка турлари, масалан, умумий билимлардан ажрала-
дилар. Билимлар базалари нафакат ва шунчаки расмий (математик) мантик асо-


109 
сида, балки тажриба, омиллар, эврестика асосида хам фикрлашни бажаришга 
имкон беради, яъни улар инсон мантикига якинлаштирилгандир. 
Сунъий интеллект (акл) сохасидаги ишламалар мураккаб кундалик бул-
маган вазифаларни ечиш учун баъзи бир предметли соха хакидаги юкори си-
фатли махсус билимларнинг катта хажмларидан фойдаланиш максадига эга. 
Билимлар базаси экспертли тизимининг асосидир, у уни куриш жараени-
да жамланади. Билимлар фикрлаш ва вазифаларини ечиш усулини яккол ки-
лишга имкон берувчи яккол куринишда акс эттирилади ва карорларни кабул 
килишни соддалаштириш учун ташкил килинган. Экспертли тизимни хабар-
дорлигини асоловчи билимлар базаси муассасалар, булимлар, мутахассислари-
нинг билимларини, мутахассислар гурухи тажрибасини уз ичига олади ва ин-
ституционал билимлар (малакали, янгиланиб турувчи стратегиялар, усуллар, 
карорлар мажмуаси)дан иборат булади. (4-расм). 
Билимлар ва иш коидаларини хар хил нукталардан куриб чикиш мумкин. 

Мукаммал ва юзаки. 

Сифатий ва микдорий. 

Якинликдаги (номаълум) ва аник (белгиланган). 

Аниклар ва умумийлар. 

Баен килувчи ва курсатма берувчи. 
4. Расм. Билимлар базаларининг асосий хусусиятлари. 

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish