Microsoft Word Графика маъруза узб doc


Адабиётлар: иловадаги [1], [2],[3],[4],[5]



Download 461,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet5/22
Sana26.02.2022
Hajmi461,56 Kb.
#468191
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
mobil ilovalarni ishlab chiqish fanidan tajriba ishlarini bajarish boyicha

 
Адабиётлар: иловадаги [1], [2],[3],[4],[5] 
Интернет: www.referat.ru 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


11 
 
 
 
 
 
МАЪРУЗА 4 
 
Мавзу: Ясси геометрик проекцияларни математик модели. 
Режа: 
1.Ясси геометрик проекциялаш хакида. 
2.Ясси геометрик проекциялаш формулалари. 
3. Ортографик проекциялашда матрицаларни куллаш. 
Таянч иборалар: 
 проекция, ортографик проекция, ясси геометрик проекция 
 
Кулай булиши учун проекцион текисликни Z ўкига перпендикуляр килиб оламиз. 
У Z=D масофада жойлашган. 
Проекциялар чап томонли координаталар системасида куринади. Хар бир 
проекцияни 4х4 матрица билан таърифлаш мумкин. Буни кулайлик томони 
проекциялашни олдинги мавзуларга улаш мумкин. 


12 
Р нуктанинг Xp ва Yp координаталарини топиш юкоридаги расмдан, ўхшаш 
учбурчаклардан куйдагини ёзиш мумкин. 
X
p =
X
;
Y
p =
Y
; (1)

Z d Z 
Бу тенгликни 2 томонинин d га кўпайтириб куйдагини хосил киламиз. 
d*x x 
X
p
= = ;
z z/d 
(2) 
d*y y 
Y
p
= = ; 
z z/d 
d бу ерда масштаб коэффиценти булиб келади. Z-га бўлиниш эса узокдаги 
объектларни кичик куриниш эффектини беради. 
Z нолдан ташкари хамма кийматларни кабул килиши мумкин. Нукта проекцион 
текисликнинг оркасида, ёки проекцион текисликнинг олди тамонида жойлаши мумкин. Бу 
узгартиришларни (4*4) матрица билан ифодалаш мумкин.
1 0 0 0 
0 1 0 0 
M
марказ
= 0 0 1 1/d (3) 
0 0 0 0 
Р = [xyz1] нуктани M
марказ
матрицага купайтириб [X Y Z W] бир турли 
координиталарда нуктанинг урнини топамиз.
1 0 0 0
0 1 0 0 
[X Y Z W]=P* M
марказ
=[x y z 1 ]* 0 0 1 1/d (4) 
0 0 0 0 
ёки [X Y Z W ]=[x y z z/d] (5) 
Кайтиб уч улчамли координаталарни топиш учун Wга булиб юборамиз

= [Xp Yp Zp 1]=
(6) 
Проекцион текислик Z=0 булганда, проекция маркази Z=-d нуктада булганда 
проекция олиш куйидагича булади. 


13 
Xp X Yp Y 
--- = --- ; ---- = --- ; (7) 
d z+d d z+d 
Хар икки томонини d га купайтириб куйидагини хосил киламиз: 
d*x x d*y y
Xp= ----- = ----- ; Yp= ----- = ------- 
z+d z/d+1 z+d z/d+1 
Ортографик проекция M
орт
матрицага купайтириш оркали ясалади. 
1 0 0 0 
0 1 0 0 
M
орт
= 0 0 1 0
0 0 0 1 
Бунда z=0 текисликга ортографик проекцияси ясалади. Проекция йуналиши проекцион 
текисликка утказилган нормал билан мос келади, бизнинг холда z уки билан мос келади.
Шундай килиб, Р нукта куйидаги координаталарга эга. Х
0
=Х, Y
p
=Y, Z=0 . Бундан 
ортографик проекция куйидаги матрицалар билан ясалади. 
Х=0 булса
0 0 0 0 
0 1 0 0
M
орт
= 0 0 1 0
0 0 0 1 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1 0 1 1 
5 0 1 1 
А= 5 0 3 1
4.5 3 1.5 1 
 
 
X Y Z
--- --- ---
1
W W W
X Y
--- ; ---;
d 1 
z/d z/d 


14 
А матрицани М
орт
га купайтириб, х, y, z укларидаги проекцияларини хосил 
киламиз.
 
 
 
 
Бурчак остида проекциялаш 

 ва L га боглик. 
Чизмада Х, У укига проекцияланган ук курсатилган. Кубнинг оркасида 
жойлашган Р(0,0,1) бирлик куб нуктанинг проекцияси 
P’=L*cos

X, Y га тегишли проекция йуналиши [PP’] билан мос келади. РР’ кесма
Р-Р’=(L*cos

, L*sin

, -1) . 
Бу йуналиши (Р’- P) х, у текислик билан 

бурчак ташкил килади. Чизмадаги 
нуктали ва проекторни икки хил куринишда берилган. Бу тенгламани Хр ва Ур га 
нисбатан ишлаб. 
Y=mz+b 
Xp=x+z(l*cos




15 
Yp=y+z(L*sin

)














1
0
0
0
0
0
sin
cos
0
0
0
0
0
0
1
1
a
l
a
l
M
OPT
Матрицани куллаш натижасида объект силжийди ва проекцияланади: Z=Z
1
Координатали текислик Z
1
*L*cos

масофага х йуналиши буйича силжийди ва Z
1
*L*sin

масофага у йуналиши буйича силжийди, сунгра Z=0 текисликка проекцияланади. 
Силжиганда чизикларнинг параллелиги, бурчалар , масофалар(Z укидаги) сакланади. Бу 
алгоритм бурчак остида проекциялаш. Бу алгоритмни бурчак остида проекциялашни янги 
2 тури учун Cavalier ва Cabinet проекциялар учун тегишли. Cavalier проекцияда проекция 
йуналиши текислик билан 45
0
ни ташкил килади. Натижада проекцион текислик 
перпендикуляр кесма проекцияси узунлиги кесманинг узунлиги кесманинг узига тенгдир. 
Cabinet проекциялаш проекция текислиги билан проекция йуналиши arctg(1/z) йуналиш 
билан ташкил килади. Cabinet проекциялашда кесманинг узунлиги узига нисбатан 2 га 
булинганига тенгдир. 
 
Назорат саволлари.
1.
Ясси геометрик проекциялаш деганда нимани тушунасиз? 
2.
Ортографик проекция нима? 
3.
М
марказ
матрицасини тушунтиринг? 
4.
M
орт 
матрицани тушунтиринг?
5.
Объектни Х, Y,Z уклардаги проекция кандай хосил килинади? 
6.
Бурчак остида проекциялашни тушунтиринг? 

Download 461,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish