Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet461/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   457   458   459   460   461   462   463   464   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


RAFRAÎCHISSANT

 

RAISONNER



 

 

 



465 

boisson  m’a  rafraîchi  bu  ichim lik  mening  chanqog‘imni  qoldirdi;  3. 

yangilamoq, yuvib-taramoq;  rafraîchir les cheveux sochini  tekislatmoq; fam 

je vais te rafraîchir la  mémoire, les idées men hozir sening aqlingni kiritib 

qo‘yaman,  esingga solib qo‘yaman; II. vi sovimoq, muzday  bo‘lmoq;  mettre 

du vin, un melon à rafraîchir vino, qovunni sovitishga qo‘ymoq. 

rafraîchissant,  ante

  adj  salqinlatuvchi,  jonga  rohat  baxsh  etuvchi, 

yoqimli; une petite brise  rafraîchissante  jonga rohat baxsh etuvchi mayin 

shabada; boissons rafraîchissantes salqin, yaxna ichimliklar. 

rafraîchissement

  nm  1.  salqinlashish,  sovuq  tushishi;  2.  salqin,  yaxna 

ichimlik; prendre un rafraîchissement dans un  café kafeda salqin ichimlik 

ichmoq. 


ragaillardir

  vt  jonlantirmoq,  jon  kiritmoq;  ruhlantirmoq,  ko‘nglini 

ko‘tarmoq,  dalda  bermoq,  tetiklantirmoq,  g‘ayratlantirmoq;  cette  nouvelle 

nous a ragaillardis bu yangilik bizga dalda berdi. 

rage

1

  nf  1.  quturish,  g‘azablanish,  g‘azabga  minish,  g‘azabga  olish;  être 



fou  de  rage  g‘azabdan  quturib  ketmoq;  être,  se  mettre  en  rage  g‘azab 

otiga minmoq; 2. qattiq  g‘azab, qahr, achchiq, jahl, kek, xusumat; 3. qattiq, 

chidab bo‘ lmas og‘riq;  rage de dents chidab bo‘lmas  tish og‘rig‘i; faire rage 

quturmoq,  avjiga  minmoq,  zo‘raymoq,  kuchaygandan  kuchaymoq;  la 

tempête  faisait  rage  bo‘ron  quturar  edi;  l’incendie  fait  rage  yong‘in 

quturyapti. 

rage

2

  nf  quturish  (kasallik);  vaccin  contre  la  rage  quturishga  qarshi 



vaksina. 

rager


 vi fam quturtirmoq, g‘azablantirmoq, jonini chiqarmoq; cela  me fait 

rager bu mening jonimni chiqaryapti. 

rageur,  euse

  adj  quturgan,  g‘azablangan,  g‘azabnok,  darg‘azab,  qahrli, 

jahldor; un enfant rageur sho‘rtumshuq bola; ton rageur darg‘azab ohang. 

rageusement

 adv quturib, jazavasi tutib, darg‘azab bo‘lib, tutoqib. 

ragot


  nm  g‘iybat,  yolg‘on-yashiq,  gap-so‘z;  faire  des  ragots  g‘iybat 

qilmoq. 


ragoût

 nm ragu, jarkop; ragoût de mouton qo‘y go‘shtidan qilingan ragu. 

ragoûtant, ante

 adj inkor formada ishlatiladi ishtahani keltiradigan, shirin, 

mazali,  yoqimli;  un  mets  peu  ragoûtant  bemaza  ovqat;  une  histoire  peu 

ragoûtante bemaza qissa. 

rai

  nm  nm  inv  litt  nur,  shu’la,  yog‘du;  un  rai  de  lumière  passe  sous  la 



porte yorug‘lik shu’lasi eshik ostidan o‘ tyapti. 

raid


 nm reyd, bosqin, chopqin, hujum; les ennemis ont effectué un raid 

aérien au-desus de la ville dushmanlar shaharga havo hujumi uyushtirdilar. 

raide

 I. adj 1. bukilmas, egilmas, qotib qolgan;  tarang,  tik; il a une jambe 



raide uning bir oyog‘i  bukilmaydi;  ma sœur a des  cheveux  raides mening 

singlimning sochlari tikka-tikka; 2. g‘o‘daygan, beo‘xshov, beso‘naqay; il est, 

il  se  tient  raide  comme  un  échalas,  comme  un  piquet  u  xodaday,  xoda 

yutganday,  tayoqday  (tayoq  yutganday)  g‘o‘dayib  turadi;  3.  tarang,  tarang 

tortilgan; une corde raide tarang tortilgan arqon; loc être sur la corde raide 

jar  yoqasida  bo‘lmoq;  4.  tik,  tikka;  tikka  tushgan,  tikka  ko‘ tarilgan;  un 

escalier, une pente très  raide  juda  ham  tik zinapoya,  qiyalik; 5. fam  juda, 

juda  ham,  haddan  tashqari,  ortiq  darajada  (narsa);  elle  est  raide  celle-là! 

bunisi  juda  ortiqcha!  c’est  un  peu  raide!  biroz  oshirvordingiz!  II.  adv  vx  1. 

qattiq, keskin, birdan; yomon; 2.  tik, nishab; un sentier qui grimpe raide  tik 

o‘ralab chiqib ketgan so‘qmoq; 3. raide mort til tortmay, o‘rnida o‘lmoq; elles 

sont tombées raides mortes ular tappa tushib, til tortmay o‘ldi. 

raideur

  nf  1.  egiluvchanlikning  yo‘qligi,  qotib  qolganlik,  bukilmaslik, 

qattiqlik,  taranglik; la blessure lui avait laissé une certaine  raideur dans 

le bras yaralangandan so‘ng, uning  qo‘li  biroz bukilmaydigan  bo‘lib qolgan; 

2.  qaytmaslik,  toymaslik,  qat’iylik,  muqimlik,  ashaddiylik;  la  raideur  de  ses 

principes nuqtai-nazarlarining muqimligi. 

raidir

  I.  vt  qotirmoq,  taranglashtirmoq;  raidir  ses  muscles  mushaklarini 



taranglashtirmoq;  II.  se  raidir  vpr  qattiq  turmoq,  yon  bermaslik,  chidamoq, 

qarshilik ko‘rsatmoq; se raidir contre la douleur og‘riqqa chidamoq. 

raidissement

 nm taranglashtirish, qotirish; taranglashish. 

raie

1

 nf 1. chiziq, shtrix, yo‘l-yo‘l chiziq; de fines raies blanches ingichka 



oq chiziq; un tissu à raie yo‘l-yo‘l gazmol; 2. yorma, farq (sochda); porter la 

raie au milieu sochining o‘rtasidan farq ochib yurmoq. 

raie

2

 nf skat (dumi ingichka, yapaloq dengiz balig‘i). 



raifort

 nm yerqalampir, xren. 

rail

  nm  1.  rels,  iz;  le  train  est  sorti  des  rails  poyezd  izdan  chiqdi;  loc 



remettre  sur  les  rails  to‘g‘ri  yo‘lga  solib  qo‘ymoq;  2.  sing  temir  yo‘l;  les 

ouvriers du rail temir yo‘l ishchilari. 

railler

 vt  litt  kulmoq,  masxara  qilmoq,  mazax,  mayna  qilmoq;  aimer  (à) 

railler mazax qilishni yaxshi ko‘rmoq. 

raillerie

 nf 1. hazil, hazil-mutoyiba; un ton de raillerie  hazil ohangida;  2. 

birovdan kulish, masxara, mazax, mayna qilish, masxara, istehzo. 

rainure

  nf  ariqcha,  ariqchasimon  o‘yiq,  novcha,  yoriq,  paz;  les  rainures 

du parquet  parketning ariqchalari; panneau qui glisse dans des rainures 

yoriqqa kiradigan taxta. 

raisin

  nm  uzum;  raisins  secs  (de  corinthe,  de  malaga)  mayiz;  les 



raisins servent à faire du vin uzum vino qilishda ishlatiladi. 

raisiné


 nm uzum murabbosi. 

raison


  nf  1.  aql,  fahm,  idrok,  zehn,  zakovat;  un  choix  conforme  à  la 

raison  oqilona  tanlov;  loc  l’âge  de  raison  hayotning  ongli  yillari;  ramener 

qqn à la raison biror kishini aqlga chaqirmoq; mettre qqn à la raison aqlini, 

esini kiritib qo‘ymoq; un mariage de raison hisob-kitob bilan uylanish; 2. es, 

es-hush, aqli joyidalik; perdre la raison esini yo‘qotmoq; il n’a plus toute sa 

raison  uning  es-hushi  joyida  emas;  loc  plus  que  de  raison  ortiqcha, 

meyoridan ortiqcha,  aqlga  to‘g‘ri kelmaydigan darajada; il a bu plus que de 

raison u  aqlga  to‘g‘ri kelmaydigan darajada ko‘p ichibdi; 3. hayotga aql ko‘zi 

bilan,  tiyran  qarash;  avoir  raison  haq  bo‘lmoq;  vous  avez  raison  de  dire 

degan  gapingiz  haq;  donner  raison  à  qqn  biror  kishining  haqligini  tan 

olmoq,  haqligiga  qo‘shilmoq;  je  te  donne  raison  sur  ce  point  bu  fikrda 

sening  haqliginga  qo‘shilaman;  4.  sabab,  bois;  loc  par,  pour  la  raison 

chunki;  je  ne  l’ai  pas  vu  pour  la  (simple)  raison  que  je  me  trouvais 

absent men uni ko‘rganim yo‘q, chunki men yo‘q edim; pour quelle raison? 

nima sababdan? en raison de sababli, tufayli; se faire une raison ko‘nmoq, 

rozi bo‘lmoq, tan bermoq; s’il le faut, je me ferai une raison agar shu kerak 

bo‘lsa,  men  tan  beraman;  5.  asos,  sabab,  maqsad;  avoir  une  raison 

d’espérer niyat qilishga asosi bo‘lmoq; avoir de bonnes, de fortes raisons 

de croire, de penser que haqida o‘ylashga katta ishonchi bo‘lmoq; ce n’est 

pas  une  raison  bu  sabab  bo‘lolmaydi;  il  n’y  a  pas  de  raison  sabab  yo‘q; 

raison de plus pour que yana bir bor isbotki; loc (sing) avec (juste) raison 

to‘g‘risi,  bori;  à  plus  forte  raison  asosliyroq,  ayniqsa,  buning  ustiga;  6.  pl 

dalil,  dalil-isbot,  asos;  se  rendre  aux  raisons  de  qqn  biror  kishining 

dalillariga  ishonmoq;  avoir  raison  de  qqn,  qqch  g‘olib  chiqmoq,  g‘olib 

kelmoq, ustun kelmoq, qarshiligini yengmoq; les excès ont eu raison de sa 

santé  suiiste’mol  sog‘ligidan  ustun  keldi;  la  raison  sociale  d’une  société 

birlashmaning  nomi;  7.  math  nisbat,  proporsiya;  mutanosiblik;  la  raison  de 

la  progression  est  2  dans  1,  3,  5,  7,  (+2)  1,  3,  5,  7,  (+2)  sonlarida  oshib 

borish nisbati 2ga  teng;  en raison directe, inverse de  to‘g‘ri proporsiyada, 

teskari proporsiyada. 

raisonnable

  adj  1.  ongli,  aqli  bor,  idrokli,  esli,  esli-hushli,  aqlli;  animal 

raisonnable  ongli  hayvon,  jonzot;  un  enfant  raisonnable  esli  bola;  sois 

raisonnable!  o‘ylab  ish  qilgin!  opinion  raisonnable  dono  fikr;  2.  o‘rtacha, 

o‘rta-miyona,  evida,  chidasa  bo‘ladigan;  mo‘’tadil;  prix  raisonnable  o‘rta-

miyona baho; le vendeur a été très raisonnable sotuvchi juda insofli ekan. 

raisonnablament

  adv  aql,  aql-idrok  bilan;  insof  bilan;  agir 

raisonnablement  aql  bilan  ish  tutmoq;  c’est  ce  qu’on  peut 

raisonnablement demander bu insof bilan so‘rasa bo‘ladigan narsa. 

raisonné,  ée

  adj  1.  asoslangan,  asosli,  isbotlangan,  o‘ylab  ko‘rilgan, 

aqlga  sig‘adigan;  projet  raisonné  asosli  reja;  2.  izohli,  sistemali;  méthode 

raisonnée de grammaire grammatikani sistemali o‘qitish metodi. 

raisonnement

  nm  1.  aql,  idrok,  idrok  qilish  qobiliyati;  opinion  fondée 

sur  le  raisonnement  aqlga  asoslangan  fikr;  2.  fikr,  mulohaza,  muhokama; 

o‘y; un raisonnement juste, faux to‘g‘ri, noto‘g‘ri fikr. 

raisonner

  I.  vi  1.  fikr,  mushohada  yuritmoq;  mushohada  qilmoq,  o‘y 

surmoq; raisonner sur des questions générales umumiy masalalar ustida 

mushohada  yuritmoq;  raisonner  sur  des  détails  mayda-chuyda  tafsilotlari 

haqida  mushohada  qilmoq;  2.  fikrlamoq,  o‘ylamoq;  raisonner  faux,  juste 

noto‘g‘ri,  to‘g‘ri  fikrlamoq;  II.  vt  tushuntirib  ravshan,  aniq  qilmoq;  anglatib 

qo‘ymoq; sharhlamoq, izohlamoq; ishontirmoq, inontirmoq; to‘la isbot qilmoq; 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   457   458   459   460   461   462   463   464   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish