Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet421/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   417   418   419   420   421   422   423   424   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


POINT

 

POLAIRE



 

 

 



426 

point  de  vue

  nm  1.  o‘tirib  tomosha  qiladigan  joy;  2.  manzara,  go‘zal 

ko‘rinish;  3.  nuqtai-nazar,  fikr,  munosabat;  je  partage  votre  point  de  vue 

men sizning fikringizga qo‘shilaman; loc prép au (du) point de vue de nuqtai 

nazardan; du point de vue social ijtimoiy nuqtai nazardan. 

pointe

  nf  1.  o‘tkir  uch,  uch;  la  pointe  d’un  aiguille  ignaning  uchi;  2. 



uchliroq  yoki  yupqaroq  chet,  uch;  la  pointe  d’un  paratonnerre  yashin 

qaytargichning  uchi;  les  pointes  d’un  col  de  chemise  ko‘ylak  yoqasining 

burchaklari;  en  pointe  uchli,  uchi  o‘ tkir;  3.  oldingi  qator,  ilg‘or;  la  pointe 

d’une  armée  armiyaning  oldingi  qatori;  loc  être  à  la  pointe  du  combat 

kurashning  oldingi  qatorlarida  bo‘ lmoq;  4.  la  pointe  des  pieds  oyoqning 

uchi;  marcher  sans  bruit,  sur  la  pointe  des  pieds  shovqin  qilmay 

oyog‘ining  uchida  yurmoq;  5.  puant  (raqs);  faire  des  pointes  puantda 

yurmoq  (oyoq  uchida);  6.  uchli  narsa;  casque  à  pointe  uchli  dubulg‘a;  les 

pointes de fer d’une grille  temir panjaraning uchi;  7. mix; 8. pointe sèche 

ou pointe gravyura  qalami; 9. méd pointe de feu kuydirilgan joy (davolash 

uslubi);  10.  sanchib,  chaqib  oladigan  so‘z,  gap;  11.  bir  chimdim,  ozgina, 

qittay,  jinday  miqdor;  une  pointe  d’ail  bir  chimdim  sarmsoq;  une  pointe 

d’ironie qittay kesatish;  12. maksimal  tezlik,  biror narsaning avjiga chiqqan 

payti,  tig‘iz payt; la vitesse de pointe d’une automobile avtomobilning eng 

katta  tezligi;  heures  de  pointe  transportda  tig‘izlik  payti;  le  métro  est 

insupportable  aux  heures  de  pointe  tig‘izlik  paytida  metroda  yurish  juda 

qiyin bo‘lib ketadi. 

pointé,


 

ée

  adj  1.  nuqta  qo‘yilgan,  belgi  qo‘yilgan,  belgilangan;  2.  mus 



note  pointée  nuqta  bilan  belgilangan,  mohiyati  yarim  barobar  orttirilgan 

nota. 


pointer

1

  I.  vt  1.  nuqta  qo‘ymoq,  belgi  qo‘ymoq,  belgilamoq;  2.  nazorat 



qilmoq,  ishga  kelib-ketishni  belgilamoq;  II.  vi  ro‘yxatdan  o‘tmoq,  qayd 

qildirmoq, yozilmoq. 

pointer

2

  I.  vt  1.  tik  qilmoq,  ding  qilmoq;  cheval  qui  pointe  les  oreilles 



qulog‘ini  ding  qilgan  ot;  2.  o‘timsiz yuqoriga  qarab  o‘smoq,  bo‘y  cho‘zmoq; 

des  cyprès  qui  pointent  vers  le  ciel  osmonga  bo‘y  cho‘zgan  sarvlar;  3. 

chiqmoq,  chiqarmoq,  ko‘rinmoq;  les  asperges  pointent  la  tête  hors  de 

terre  sarsabil  yerdan  bosh  ko‘ tarib  qoldi;  4.  yo‘naltirmoq,  qaratm oq;  il 

pointait son index vers moi u bosh barmog‘ini menga qaratdi; 5. qaratm oq, 

mo‘ljalga  to‘g‘rilamoq;  pointer  un  canon  vers  un  objectif  to‘pni  mo‘ljalga 

to‘g‘rilamoq; 6. iloji boricha o‘z soqqalarini mo‘ljalga yaqinroq joylamoq; II. se 

pointer  vpr  fam  kelmoq,  qadam  ranjida  qilmoq,  paydo  bo‘lmoq;  elle  s’est 

pointée à trois heures u soat uchda qadam ranjida qildi. 

pointer


3

 nm poynter (ov itining bir turi). 

pointeur

1

,



 

euse


  I.  n  belgilovchi,  tabelchi;  II.  adj  horloge  pointeuse 

ishchi  yoki  xodimning  ishga  kelgan,  ketgan  vaqtini  belgilovchi  avtomat 

mexanizm. 

pointeur


2

,

 



euse

 n 1. mo‘ljalga, nishonga oluvchi;  2. mo‘ljalga olayotgan 

o‘yinchi. 

pointillé

  nm  1.  nuqtali  chiziqlar  yordamida  chizilgan  rasm,  gravyura;  2. 

nuqtali  chiziq,  punktir;  détacher  suivant  le  pointillé  nuqtali  chiziqdan 

yirtmoq. 

pointilleux,

 

euse


 adj injiq, serzarda, maydakash. 

pointillisme

 nm puantilizm. 

pointilliste

 n ma adj puantilist, puantilizmga oid, puantilizm. 

point


 

mort


  nm  techn  salt,  quruq  aylanish,  yurğazish  mexanizmi 

qo‘shilmagan  holat;  loc  l’affaire  est  au  point  mort  ish  o‘rnidan 

quzg‘almayapti, ish yurishmayapti. 

pointu,


 

ue

 adj 1. uchli, uchi o‘ tkir;  clou pointu o‘tkir mix; menton pointu 



uchli  iyak;  un  caractère  pointu  tegmanozik,  jizzaki  xarakter;  2.  o‘ tkir, 

chiyillagan,  chiyildoq  (ovoz,  tovush);  parler  sur  un  ton  pointu  chiyillagan 

ohangda  gapirmoq;  3.  murakkab,  chigal;  une  expérience  très  pointue 

chigal tajriba. 

pointure

 nf razmer, o‘lchov; quelle pointure chaussez-vous? nechanchi 

oyoq kiyimi kiyasiz? 

poire


  nf  1.  nok,  nashvati,  olmurut;  nokdan  qilingan  spirtli  ichim lik;  loc 

garder une poire pour la soif qora kunga olib, saqlab qo‘ymoq; loc couper 

la  poire  en  deux  foydayu  zararni  teng  bo‘lishmoq;  o‘zaro  kelishmoq;  2. 

noksimon,  nok  shaklidagi  narsa;  3.  fam  bet,  bashara,  turq;  fam  pishmagan 

oshqovoq;  tu  es  aussi  poire  que  moi  sen  ham  menga  o‘xshagan 

pishmagan oshqovoq ekansan. 

poiré

 nm nok sidri, nok vinosi. 



poireau

  nm  1.  porey  piyozi,  porey  piyoz;  soupe  aux  poireaux  porey 

piyoz sho‘rva; 2. loc fam rester planté comme un poireau, faire le poireau 

bir joyda qaqqayib kutmoq. 

poireauter

 vi fam qaqqayib kutib turmoq. 

poirier

  nm  1.  nok  daraxti;  2.  nok  yog‘ochi;  meubles  en  poirier  nok 

yog‘ochidan  qilingan  mebellar;  3.  loc  faire  le  poirier  boshida  va  qo‘lida  tik 

turmoq. 


pois

 nm 1. no‘xat (o‘simligi va doni); pois à écosser qo‘zoqli no‘xat; petit 

pois  no‘xat;  pois  cassés  ikkiga  bo‘lingan  no‘xat;  pois  chiche  no‘xat;  pois 

de senteur no‘xatgul; loc purée de pois juda  qalin  tuman;  2. mayda xol-xol 

gul (gazmolda). 

poison


  nm  1.  zahar,  og‘u;  assassiner  qqn  par  le  poison  biror  kishini 

zaharlab o‘ldirmoq; 2.  litt zahri; le poison de la calomnie  tuhmatning zahri; 

3. fam  badhazm odam; aziyatli,  ozorli narsa; quel poison de retourner là-

bas! u yoqqa qaytib borish muncha ozorli! 

poissard,

 

arde



 I. adj litt dag‘al, qo‘pol, beadab, kurakda  turmaydigan; un 

argot poissard beadab argo; II. nf péj manjalaqi. 

poisse

 nf fam omadsizlik, ishi o‘ngidan kelmaslik; quelle poisse! qanday 



omadsizlik! porter la poisse omadsizlik keltirmoq. 

poisser


  vt  1.  kir,  iflos  qilmoq,  bulg‘amoq  (yopishqoq  narsa  bilan);  se 

poisser  les  mains  de  confiture  qo‘ lini  qiyomga  bulg‘amoq;  2.  fam  qo‘lga 

tushirmoq,  qo‘lga  olmoq,  ushlab  olmoq;  on  risque  de  se  faire  poisser 

qo‘lga tushib qolish mumkin. 

poisseux,

 

euse



  adj  yopishqoq,  yelimshak;  des  papiers  de  bonbons 

poisseux yopishqoq konfetning qog‘ozi. 

poisson

  nm  baliq;  loc  petit  poisson  deviendra  grand  bo‘ladigan, 

kelajagi  bor  narsa;  l’élevage  des  poissons  baliqchilik;  prendre,  attraper 

des  poissons  baliq  tutmoq;  poisson  volant  uchar  baliq;  être  heureux 

comme un poisson dans  l’eau o‘z muhitida bo‘ lmoq;  fam engueuler qqn 

comme du poisson pourri birovni haqorat qilmoq, so‘kmoq; finir en queue 

de poisson natijasiz  tugamoq; faire une queue de poisson lip  etib oldingi 

avtomobildan o‘ tib olmoq. 

poissonnerie

 nf baliq va dengiz mahsulotlari savdosi. 

poissonneux,

 

euse



  adj  baliqqa  boy,  balig‘i  ko‘p;  une  rivière 

poissonneuse baliqqa boy daryo. 

poissonnier,

 

ière



 n baliq va dengiz mahsulotlarini sotuvchi. 

poitrail,

 

ails


  nm  1. ko‘krak,  to‘sh  (otda);  2.  plais  to‘sh,  ko‘krak  (odamga 

nisbatan). 

poitrinaire

 n vx o‘pka kasal; sil kasal, sil kasaliga uchragan odam. 

poitrine

  nf  1.  ko‘krak,  siyna,  to‘sh;  tour  de  poitrine  ko‘krak  kengligi; 

respirer  à  pleine  poitrine  chuqur  nafas  olmoq,  ko‘kragini  to‘ldirib  nafas 

olmoq;  gonfler  sa  poitrine  ko‘kragini  to‘ldirmoq;  fluxion  de  poitrine 

pnevmoniya,  o‘pka  shamollashi;  bomber  la  poitrine  ko‘krak  kermoq;  2. 

ko‘krak, siyna (ayollarda); une poitrine forte bo‘liq ko‘krak. 

poivre

  nm  1.  murch;  poivre  en  grains  tuyilmagan  murch;  poivre  de 



Cayenne  achchiq  qalampir  qo‘shilgan  ziravor;  poivre  d’âne  jambil;  loc  adj 

poivre et sel mosh-guruch, moshkichiri (soch). 

poivré,

 

ée



 adj 1. murch qo‘shilgan, murch solingan, murchli,  achchiq;  2. 

betakalluf, qo‘pol, achchiq; une plaisanterie poivrée qo‘pol hazil. 

poivrer

  I.  vt  murch  solmoq,  murch  qo‘shmoq,  murchlamoq,  qalampir 

solmoq,  qalampir  qo‘shmoq,  qalampirlamoq;  II.  se  poivrer  vpr  fam  kayf 

bo‘lmoq, mast bo‘ lmoq. 

poivrier

 nm 1. murch o‘simligi; 2. murchdon, qalampirdon. 

poivrière

 nf burchaklardagi m inora; toit en poivrière konussifat tom. 

poivron

 nm bulg‘or qalampiri. 

poivrot,

 

ote



 n fam aroqxo‘r, ichkilikboz. 

poix


 nf inv vx yelim, qatron, smola, shira. 

poker


 nm poker; jouer au poker poker o‘ynamoq; loc un coup de poker 

qaltis, xavfli, aldamchi harakat. 

polaire

  adj  1.  qutbga  oid,  qutb;  l’étoile  Polaire  ou  nf  la  Polaire  Qutb 

yulduzi;  cercle  polaire  qutb  doirasi;  climat  polaire  qutb  ob-havosi;  ours 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   417   418   419   420   421   422   423   424   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish