Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet396/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


PENSER

 

PERCEPTEUR



 

 

 



401 

men  uni  qiloladi  deb  o‘ylamayman;  nous  pensons  avoir  résolu  ces 

problèmes biz bu masalalarni hal qildik deb hisoblaymiz; 3. o‘ylamoq, degan 

fikrga ega bo‘lmoq; dire ce que l’on pense o‘z fikrini aytmoq; euphém il lui 

a  flanqué  un  coup  de  pied  où  je  pense,  où  vous  pensez  u  uning  men 

o‘ylagan,  siz  o‘ylagan  joyiga  (o‘sha  joyiga)  boplab  tepti  (orqasiga);  penser 

que  o‘ylab  ko‘rmoq,  tasavvur  qilmoq;  pensez  qu’elle  n’a  que  seize  ans! 

tasavvur  qilinga,  u  endigina  o‘n  oltiga  kirdi!  4.  o‘ylamoq,  niyat  qilmoq, 

qilmoqchi  bo‘lmoq;  que  pensez-vous  faire  à  présent?  hozir  nima 

qilmoqchisiz?  je  pense  m’en  aller,  renoncer,  recommencer  men 

ketmoqchiman,  voz  kechmoqchiman,  qaytadan  boshlamoqchiman;  5.  litt 

o‘ylab  ko‘rmoq,  tasavvur  qilib  ko‘rmoq;  penser  l’histoire,  penser  un 

problème  hodisani,  masalani  tasavvur  qilib  ko‘rmoq;  l’affaire  est  bien 

pensée ish yaxshilab o‘ylab ko‘rilgan. 

penser

2

  nm  litt  xayol,  fikr,  o‘y;  des  pensers  chagrins  le  minaient 



qayg‘uli xayollar uni yemirardi. 

penseur,


 

euse


  nm  1.  o‘ylovchi,  fikrlovchi,  mutafakkir;  les  penseurs  du 

XVIIIe  siècle  XVIII  asr  mutafakkirlari;  mme  de  Staêl  est  un  penseur 

important  madam  Stael  ulkan  mutafakkir;  2.  libre  penseur  hur  (erkin) 

fikrlovchi, hur (erkin) fikrli odam. 

pensif,

 

ive



 adj o‘ychan, xayolchan, o‘y-xayolga botgan, o‘yga  tolgan; un 

homme  pensif  o‘ychan  odam;  elle  était  un  peu  pensive  u  bir  oz  o‘ychan 

edi; un air pensif o‘ychan ko‘rinish. 

pension


1

  nf  nafaqa,  xayriya,  pensiya;  verser,  recevoir  une  pension 

alimentaire  aliment  to‘lamoq,  olmoq;  avoir  droit  à  une  pension  pensiya 

olish huquqiga ega bo‘lmoq. 

pension

2

  nf  1.  pansion  (biron  kishinikida  yotoq  joy,  oziq-ovqat  bilan 



ta’minlanish);  prendre  pension  dans  un  hôtel  biron  mehmonxonada  to‘la 

pansionda  yashamoq;  en  pension  pansionda,  pansionga;  prendre  qqn 

chez  soi  en  pension  biron  kishini  o‘zinikiga  pansionga  olmoq;  mettre  un 

enfant  en  pension  dans  un  collège  bolani  kollejga  pansionga  joylamoq; 

payer  la  pension  pansion  haqini  to‘lamoq;  2.  pansion  (o‘quvchilarni 

yotoqxona,  oziq-ovqat, kiyim-bosh bilan ta’minlaydigan o‘rta o‘quv yurti, shu 

o‘quv  yurtining  o‘quvchilari);  une  pension  de  jeunes  filles  qizlar  pansioni 

(internati); toute la pension  était en promenade  butun pansion sayrda edi; 

3. pension de famille oilaviy pansion. 

pensionnaire

  n  1.  pansioner,  xususiy  yoki  mehmonxona  evaziga 

yashovchi  shaxs;  2.  pansioner;  internat  o‘quvchisi,  tarbiyalanuvchisi;  les 

pensionnaires,  les  demi-pensionnaires  et  les  externes  pansionerlar, 

yarim pansionerlar, va eksternlar. 

pensionnat

 nm 1. pansion, internat; le dortoir d’un pensionnat pansion 

yotoqxonasi; 2. shu o‘quv yurtining o‘quvchilari. 

pensionné,

 

ée

 n, adj pensiya, nafaqa, aliment oluvchi; nafaqaxo‘r. 



pensionner

  vt  nafaqa,  pensiya  tayinlamoq,  bermoq;  pensionner  un 

invalide nogironga nafaqa tayinlamoq. 

pensivement

 adv o‘ylanib, xayolga cho‘mib, xayol surib, xayolchan. 

pensum


 nm 1. o‘quvchini jazolash uchun berilgan qo‘shimcha vazifa; des 

pensums  ennuyeux zerikarli qo‘shimcha dars; 2. zerikarli, jonga  tegadigan, 

diqqatni  oshiradigan,  xit  qiladigan  ish;  quel  pensum!  bunchalik  jonga 

tegadigan ish! 

pentagone

 nm beshburchak, beshqirra. 

pentathlon

  nm  sport  beshkurash;  pentathlon  antique  et  moderne 

qadimiy va zamonaviy beshkurash; pentathlon féminin ayollar beshkurashi. 

pentathlonien,

 

ienne


 n beshkurashchi. 

pente


  nf  1.  bir  tomoni  baland,  bir  tomoni  past  joylashish;  qiyalik;  pente 

douce,  raide,  rapide  d’un  chemin,  d’un  terrain  sekin-asta  pastlab 

boradigan,  tik  qiyalik,  yo‘lning,  joyning  qiyaligi;  une  pente  de  quinze  pour 

cent o‘n besh gradusli qiyalik; 2. qiya, qiyalik, nishab, o‘r; suivre la pente du 

terrain yerning qiyaligi  bo‘ylab ketmoq;  loc fig suivre sa pente o‘z mayliga 

qarab ish qilmoq;  3.  en pente  gorizontal bo‘ lmagan,  qiya, nishab; qiya yer; 

chemin en pente douce, raide sekin-asta  pastlab  bordigan,  tik qiya yo‘ l; 4. 

qiya,  qiyalik,  qiya  yuza,  yon  bag‘ir,  nishab;  descendre,  monter  une  pente 

qiyalikdan  tushmoq,  qiyalikdan  ko‘ tarilmoq;  en  haut,  en  bas  de  la  pente 

qiyaning  tepasida,  pastida; la pente d’une colline  tepalikning yon  bag‘ri; la 

pente  d’un  toit  tomning  nishabi;  5.  mayl,  havas,  ishtiyoq;  être  sur  une 

mauvaise  pente  yomon  odati  bo‘lmoq;  remonter  la  pente  yomon  odatini 

tashlamoq. 

pentecôte

 nf 1. yahudiylarda  hayitning ikkinchi kunidan keyin yetti  hafta 

o‘tkazib qilinadigan bayram; 2. nasroniylarning troitsa kuni (bayrami). 

penthotal

 nm farm. tiotsental. 

pentu,

 

ue



 adj nishab, juda qiya; des toits pentus nishab tomlar. 

penture


  nf  oshiq-moshiq;  les  pentures  en  équerre  d’une  fenêtre 

derazaning to‘g‘ri burchakli oshiq-moshig‘i. 

pénultième

 I. adj oxirgidan oldingisi; II. nf oxirgidan oldingi bo‘g‘in. 

pénurie

  nf  yetishmovchilik,  zaruriy  narsaning  yetishmasligi;  pénurie  de 

blé  g‘allaning  yetishmasligi;  pénurie  de  main-d’œuvre  ishchi  kuchining 

yetishmasligi. 

péon

 nm batrak (Janubiy Amerikada). 



pépé

  nm  1.  fam  enf  bobo;  le  pépé  et  la  mémé  bobo  va  momo;  2.  fam  

boboy; un vieux pépé qari boboy. 

pépée


 nf fam jonon, nozanin (ayol, qiz); une jolie pépée bir go‘zal jonon. 

pépère


  I.  nm  1.  bobo;  “bonjour,  pépère!”  “assalomu  alaykum,  bobo!” 

boboy, chol;  2. semiz,  tepsa  tebranmas odam, bola; un gros pépère semiz, 

tepsa  tebranmas odam; II. adj sokin, osoyishta,  tinch; un petit coin pépère 

tinchgina bir go‘sha; vous serez pépère ici siz bu yerda maza qilasiz. 

pépètes

  nf  pl  fam  mullajiring,  pul,  aqcha;  j’ai  plus  de  pépètes  mening 

boshqa aqcham qolmadi. 

pépie


 nf fam avoir la pépie tomog‘i qaqrab ketmoq (suvsizlikdan). 

pépiement

  nm  chug‘ur-chug‘ur  qilish,  chug‘urlash,  chirqillash, 

chiychiylash; 

les 

pépiements 



des 

moineaux, 

des 

poussins 



chumchuqlarning chirqillashi, jo‘jalarning chiychiylashi. 

pépier


 vi (yosh qushchalar) chug‘urlamoq, chirqillamoq, chiychiylamoq. 

pépin


1

  nm  urug‘,  danak;  fruits  à  pépins  danakli  mevalar;  enlever  les 

pépins d’un fruit mevaning urug‘larini ajratmoq. 

pépin


2

  nm  fam  ko‘ngilsizlik,  noxushlik,  ko‘ngilsiz  voqea;  pourvu  qu’il 

n’ait pas de pépin! faqatgina unga noxushlik bo‘lmasa edi! 

pépin


3

 nm fam zontik; ouvre ton pépin, il pleut zontigingni  och, yomg‘ir 

yog‘yapti. 

pépinière

 nf 1. ko‘chatxona, niholxona; 2. ulug‘ odamlar yetishib chiqqan 

joy,  ulug‘  odamlar  vatani;  ce  pays  est  une  pépinière  de  savants  bu  yurt 

ulug‘ olimlar yetishib chiqqan joydir. 

pépiniériste

 n, adj ko‘chat, nihol yetishtiruvchi. 

pépite


  nf  sof  holda  topilgan  oltin;  les  orpailleurs,  les  chercheurs  d’or 

ont trouvé des pépites dans ce ruisseau oltin qidiruvchilar bu jilg‘adan sof 

oltinlar topishdi. 

péplum


 nm 1. qadimda ayollar yelkasiga tashlab yuradigan yengsiz kiyim; 

2. qadim klassikasiga bag‘ ishlangan katta ko‘rinishli film. 

pepsine

  nf  physiol  pepsin  (ovqatdagi  oqsillarni  eritadigan  va  hazm 

qilishga yordam beradigan me’da suvining fermenti). 

péquenaud,

 

aude


 n ou péquenot nm fam péj dehqon, qishloqi, kolxoz. 

péquin


 nm arg mil voir pékin. 

percale


 nf perkal (texnikada ishlati ladigan batistsimon gazlama). 

perçant,


 

ante


 adj 1. o‘tkir ko‘zli; ko‘zi o‘ tkir;  o‘tkir; vue perçante;  regard 

perçant  o‘tkir  qarash;  des  yeux  perçants  o‘ tkir  ko‘z;  2.  o‘ tkir,  chinqiroq, 

qattiq  (ovoz);  pousser  des  cris  perçants  chinqirmoq;  voix  perçante 

chinqiroq ovoz. 

percée

 nf 1. yo‘l, o‘ tish joyi, ochiqlik; ouvrir une percée dans une forêt 



o‘rmondan  yo‘l  ochmoq;  2.  yorib  o‘ tish;  tenter  une  percée  yorib  o‘ tishga 

harakat qilmoq; 3. hayratli rivojlanish, yuksalish; une percée technologique 

hayratli texnologik yuksalish. 

percement

  nm  teshish,  kovlash;  le  percement  d’un  tunnel  tunnel 

kovlash. 

perce-neige

 nm ou f inv boychechak. 

perce-oreille

 nm uxovyortka (to‘g‘ri qanotli hasharot). 

percepteur

  nm  soliq  yig‘uvchi,  iqtisodiy  nazoratchi;  recevoir  un 

avertissement  de  son  percepteur  o‘z  soliq  yig‘uvchisidan  ogohlantirish 

olmoq. 



Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   392   393   394   395   396   397   398   399   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish