Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

PAVOISER

 

PÊCHER

 

 

 

396 

qo‘yiladigan  rang-barang  bayroqlar;  hisser  le  grand  pavois  rang-barang 

bayroqlar bilan bezamoq, bayroqlar bilan bezamoq. 

pavoiser

  vt  bayroqlar  bilan  bezatmoq  (imoratlarni,  shaharni  tantana, 

bayram  munosabati  bilan);  pavoiser  pour  la  fête  nationale  milliy  bayram 

munosabati  bilan  bezatm oq;  fam  il  n’y  a  pas  de  quoi  pavoiser  xursand 

bo‘ladigan joyi yo‘q. 

pavot

 nm ko‘knor. 

payable

 adj to‘ lanadigan; des marchandises payables en espèces haqi 

naqd to‘lanadigan mollar. 

payant,

 

ante

  adj  1.  pulini  to‘laydigan;  spectateurs  payants  pulini 

to‘laydigan  tomoshabinlar;  2.  pulli,  pul  to‘ lab  olinadigan;  billet  payant  pulli 

bilet; 3. fam daromadli, foydali; c’est payant bu daromadli. 

paye

 ou paie nf 1. oylik ish haqi; oylik, maosh to‘lash; le jour de paye, de 

la paie oylik to‘lash, olish kuni; 2. fam ikki maosh, oylik orasi; il y a une paye 

qu’on  ne  l’a  pas  vu  uzoq  vaqtdan  beri  uni  ko‘rmadik;  3.  oylik,  maosh,  ish 

haqi,  moyana;  toucher  sa  paye  oyligini  olmoq;  une  feuille  de  paye  oylik 

vedomosti. 

payement

 nm voir paiement. 

payer

  I.  vt  1.  payer  qqn  haq  to‘lamoq,  taqdirlamoq;  payer  un  employé 

xizmatchiga haq to‘lamoq; être payé à l’heure, cent francs de l’heure pour 

un  travail  soatbay  ish  haqi  olmoq,  bir  ish  uchun  soatiga  yuz  frank  olmoq; 

payer  qqn  en  espèces  biror  kishiga  naqd  pul  to‘lamoq;  fam  je  suis  payé 

pour  savoir  que  o‘z  boshidan  o‘tkazmoq;  payer  qqn  de  retour  o‘ziga 

qilingan  narsaga  shunday  narsa  bilan  javob  bermoq;  2.  payer  qqch 

to‘lamoq,  uzmoq;  payer  ses  dettes  qarzini  uzmoq;  payer  ses  impôts 

soliqlarini to‘lamoq; prov qui paie ses dettes s’enrichit qarzdan qutilganing, 

boy bo‘lganing; 3. sotib olmoq, pul to‘lamoq; payer qqch cher, bon  marché 

biror narsani arzonga, qimmatga sotib olmoq; travail bien, mal payé yaxshi, 

yomon, oz haq to‘ lanadigan ish; congés payés haq to‘lanadigan ta’ til; 4. fam 

payer  qqch  à  qqn  sotib  olib  bermoq,  olib  bermoq;  viens,  je  te  paie  un 

verre  kel,  men  senga  bir  stakan  olib  beraman;  5.  gunohini  yuvmoq,  o‘zini 

oqlamoq;  il  faudra  payer  gunohni  yuvmoq  kerak  bo‘ladi;  il  m’a  joué  un 

vilain tour,  mais il  me le paiera  u menga razil qilik qildi, u mendan buning 

jazosini  oladi;  6.  to‘lamoq;  payer  comptant  naqd  pul  bilan  to‘lamoq;  avoir 

de quoi payer, pouvoir payer to‘lagani puli bo‘lmoq, to‘lay olmoq; payer de 

-dan  to‘lamoq; payer de  sa poche  o‘z cho‘ntagidan  to‘lamoq;  loc payer de 

sa personne zo‘r bermoq, kuchini bermoq; payer pour qqn  biror kishining 

o‘rniga,  uchun  to‘lamoq;  payer  pour  qqn,  pour  qqch  gunohini  yuvmoq;  7. 

qoplamoq, arzimoq; ce qu’il gagne ne le paie pas de sa peine uning ishlab 

topgani qilgan mehnatiga  arzimaydi; daromad,  foyda keltirmoq;  le crime ne 

paie pas jinoyat  foyda keltirmaydi; II.  se payer vpr 1.  to‘lamoq, hisob-kitob 

qilmoq;  les  commandes  se  paient  à  la  livraison  buyurtmalar  yetkazib 

berilgandan  keyin,  haqi  to‘lanadi;  tout  se  paye  hamma  narsaning  hisob-

kitobi,  tosh-tarozisi  bor;  voilà  cent  euros,  payez-vous  et  rendez-moi  la 

monnaie  mana  yuz  evro,  hisoblashing  (hisob-kitob  qiling)  va  qaytimini 

menga  bering; 2. on va  se payer un bon repas  o‘zimizga yaxshi  bir ovqat 

sotib  olsak  ham  bo‘laveradi;  fam  s’en  payer  une  tranche  vaqtini  chog‘ 

o‘tkazmoq;  fam  se  payer  la  tête  de  qqn  birovni  ahmoq  qilmoq,  ustidan 

kulmoq. 

payeur,

 

euse

 n 1. to‘lovchi, qarzdor; mauvais payeur yomon to‘lovchi; 2. 

xazinachi, g‘aznachi; kassir; trésorier-payeur général bosh g‘aznachi. 

pays

1

  nm inv  1.  mamlakat,  davlat;  pays  étrangers  xorijiy  mamlakatlar; 

pays amis do‘st davlatlar; pays voisins qo‘shni davlatlar; les pays du tiers 

monde qo‘shilmagan davlatlar; 2.  tomon,  taraf, yurt, o‘lka; yoq, joy; il n’est 

pas du pays u  bu  tomonlik emas; vin de pays mahalliy vino; produits du 

pays mahalliy yer mahsuli;  le pays de Caux Ko  o‘lkasi (normandiyada); 3. 

yurt, o‘lka (shu yurt, shu o‘lka odamlari); tout le pays en a parlé butun o‘lka 

bu  haqda  gapirdi;  4.  le  pays  de  qqn,  son  pays  o‘z  vatani,  yurti;  mourir 

pour  son  pays  o‘z  vatani  uchun  jon  bermoq;  avoir  le  mal  du  pays  o‘z 

yurtini  sog‘inmoq;  5.  le  pays  de  qqch  biror  narsaning  vatani,  yurti,  o‘lkasi 

(biror  narsaga  boy  joy);  la  France  est  le  pays  des  fromages  Fransiya 

pishloqlar  vatani;  6.  yurt,  o‘lka,  joy,  yer;  les  pays  tempérés  mo‘tadil  iqlimli 

o‘lkalar; le pays plat  tekislik; voir du pays yurtni  tomosha qilmoq, sayohat 

qilmoq; loc pays de cocagne jannat-monand yer; 7. shaharcha, qishloq, yer, 

joy; il habite un petit pays u bir ovloq qishloqda yashaydi. 

pays

2

,

 

payse

  n  fam  hamqishloq,  hamyurt,  vatandosh;  c’est  ma  payse, 

nous sommes nés dans le même village bu mening hamqishlog‘im, biz bir 

qishloqda tug‘ilganmiz. 

paysage

 nm 1. manzara, ko‘rinish, peyzaj; le paysage est beau manzara 

go‘zal; un paysage de toits et de cheminées  tomlar va mo‘rilar manzarasi; 

2.  manzara,  ko‘rinish;  paysage  urbain  shahar  manzarasi;  paysage 

méditerranéen o‘rta Yer  dengizi sohillari ko‘rinishi;  3. peyzaj (rasmda tabiat 

manzarasi),  tabiat  manzarasi;  peintre  de  paysages  peyzaj  chizuvchi 

rassom, peyzajist; dans ce film, il y a de beaux paysages bu filmda chiroyli 

tabiat  manzaralari  bor;  4.  hol,  ahvol,  manzara,  ko‘rinish;  le  paysage 

politique  actuel  hozirgi  siyosiy  ahvol;  le  paysage  audiovisuel  français 

fransuzcha  audiovizual  ko‘rinish;  fam  cela  fait  bien  dans  le  paysage  bu 

yaxshi taassurot qoldiradi. 

paysagiste

  n  1.  peizajist,  peizajchi,  manzara  chizuvchi  rassom;  les 

paysagistes  hollandais  Gollandiyalik  peizajistlar;  une  excellente 

paysagiste ajoyib peizajist ayol; 2. bog‘larni chizuvchi rassom. 

paysan,

 

anne

 I. n dehqon; ouvriers  et paysans  ishchi va dehqonlar;  II. 

adj  1.  dehqonlarga  oid,  dehqon;  vie  paysanne  dehqoncha  hayot,  dehqon 

turmushi; 2. péj qo‘pol, beso‘naqay. 

paysannat

 nm dehqon holati. 

paysannerie

 nf dehqonlar. 

P.D.G.

 nm inv abrév président-directeur général bosh direktor. 

péage

 nm 1. yo‘ldan  foydalanganligi  uchun  to‘lanadigan  haq; autoroute, 

pont à péage pulli avtostrada, ko‘prik; 2. yo‘l haqi olinadigan joy. 

peau

  nf  1.  teri;  relatif  à  la  peau  teriga  oid;  enlever,  détacher  la  peau 

d’un  animal  hayvonning  terisini  shilmoq;  2.  odam  terisi;  peau  claire, 

foncée,  noire  oq,  bug‘doy  rang,  qora  teri;  peau  mate  qorachadan  kelgan 

teri;  peau  bronzée  quyoshda  qoraygan  teri;  une  coupure  de  la  peau 

terining kesik  joyi;  loc fam n’avoir que la peau et  les os suyagu,  terisidan 

boshqa narsasi bo‘lmaslik,  terisi borib suyagiga yopishgan  bo‘lmoq; se faire 

crever  la  peau  o‘zini  o‘ldirtirmoq;  3.  péj  vieille  peau  shaftoliqoqi,  turshak 

(ayol  kishiga  nisbatan);  4.  teri,  charm,  ko‘n;  ouvriers  des  cuirs  et  peaux 

qayish va charm ishchilari; traiter les peaux  teriga ishlov bermoq; peau de 

chamois  zamsh;  fam  une  peau  d’âne  diplom;  une  peau  de  vache,  peau 

d’hareng  terisi qalin, yovuz odam;  5.  po‘st, po‘stloq;  enlever la peau d’un 

fruit  mevaning  po‘stini  archmoq;  la  peau  du  lait  sutning  beti  (ustki 

qaymog‘i); loc fam peau de balle hech nima, hech narsa, yo‘q narsa. 

peaufiner

  vt  1.  ag‘darma  teri  bilan  ishqalab  yaltiratmoq;  2.  hafsala  bilan 

ishlov  bermoq,  jilo  bermoq;  elle  a  peaufiné  son  rapport  de  stage  u 

stajyorlik hisobotiga hafsala bilan ishlov berdi. 

peau-rouge

 n vx qizil tanli, indeys. 

peausserie

 nf 1. ko‘nchilik, terichilik; 2. ko‘n, teri, charm savdosi; 3. ishlov 

berilgan teri, ko‘n, charm. 

pécari

 nm 1. pekari (Amerikaning yovvoyi cho‘chqasi); 2. shu hayvonning 

terisidan qilingan charm; des gants de pécari pekari qo‘lqop. 

peccadille

  nf  litt  yengil  gunoh,  arzimas  ayb;  il  se  fâche  pour  des 

peccadilles arzimagan ayb uchun uning achchig‘i chiqyapti. 

pêche

1

 nf 1. shaftoli (mevasi); loc peau, teint de pêche qirmizi va mayin 

teri, rang;  2. loc fam avoir la pêche  tayyor, yaxshi  tayyorlangan his  qilmoq, 

o‘zini  formada  his  qilmoq,  o‘zini  bardam,  baquvvat  his  qilmoq  (biror  ish-

harakat  qilishga);  3.  fam  musht,  tepki,  shapaloq;  il  va  te  flanquer  une 

pêche hozir u senga bir shapaloq tushiradi. 

pêche

2

  nf  1.  baliq  ovi,  baliq  tutish;  2.  ov,  o‘lja  (suvdan  tutilgan  narsa; 

baliq,  turli  dengiz  ne’matlari);  rapporter  une  belle  pêche  yaxshi  ov,  o‘lja 

keltirmoq. 

péché

  nm  1.  relig  gunoh;  commettre,  faire  un  péché  gunoh  qilib 

qo‘ymoq,  gunoh  qilmoq;  2.  gunohkorlik,  osiylik;  tomber,  vivre  dans  le 

péché gunohkorlikka berilmoq, gunohkorlikda yashamoq. 

pécher

 vi 1. gunoh qilmoq,  gunohkor, osiy  bo‘lmoq; pécher par orgueil 

takabburlik  qilmoq;  2.  pécher  contre  qqch  biror  narsaga  nisbatan  xilof, 

qarshi ish qilmoq; pécher contre la bienséance odobga xilof ish qilmoq. 

pêcher

1

 nm shaftoli (daraxti); un pêcher en fleur gullagan shaftoli. 

pêcher

2

 vt 1. baliq ovlamoq,  tutmoq; pêcher  la truite gulmohi  ovlamoq; 

pêcher en  mer dengizda baliq ovlamoq;  loc pêcher en eau trouble  alg‘ov-