Microsoft Word Conf-селекция rtf



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси 1996 йил 30 августда «Картошкачиликда бозор 
муносабатларини чуқурлаштириш ва республикада картошка етиштиришни кўпайтириш чора-тадбирлари 
тўғрисида»ги 301 сонли қарори. 
2. Ўзбекистон Республикасининг 2002 йил 29 августдаги “Селекция ютуқлари тўғрисида”ги қонун 
3. Склярова Н.П., Яшина И.М., Симаков Е.А., Жирков В.А., Кутумов В.О. Сорта картофеля 
картофель России. – М.: Редакция журнала «Достижения науки и техники АПК», 2003. – Т. 1. – С. 200-
203. 
4. Шпаар Д., Дрегер Д., Иванюк В. Кюрцингер В., Постников А., Шумани П., Щербаков, Ястер К. 
Картофель. – Минек: ФУА информ, 1999. – 272 с. 
5. Зуев В.И., Бўриев Х.Ч., Қодирхўжаев О., Азизов Б.Б. Картошкачилик. – Т.: ЎзМЭ, 2005 
 
 
БЕДАНИНГ “ТОШКЕНТ-1” НАВИДА УРУҒЧИЛИК ВА УРУҒШУНОСЛИК ИШЛАРИ 
 
Аллашов Б.Д., Ахмедова С.М., Куччиев У.М., Жамолов С.Ғ. 
“Племэлита” ИИБ, Ўзбекистон чорвачилик илмий-тадқиқот институти 
Ўзбекистонда пахта, ғалла ва чорвачилик махсулотлари етиштириш хажмининг ўсиб бораётганлиги тупроқ 
унумдорлигини ошириш, барқарор озуқа базасини вужудга келтиришни талаб этади. Бунга эса алмашлаб экишни 
амалга тўғри жорий этиш, беда ва бошқа экинлар ҳосилдорлигини ошириш йўли билан эришиш мумкин. 
Беда серҳосил, оқсилга бой, таркибида чорва ҳайвонларига керакли деярли ҳамма витаминлар мавжуд 
бўлган чорвачилик учун асосий озуқа ҳисобланади, ҳамда алмашлаб экишда ер структурасини яхшилайдиган ва 
ўзидан кейин экинлар ҳосилдорлигини оширадиган манбадир. Беданинг кўк поялари таркибида чорва ҳайвонлари 
учун зарур фойдали витаминлар кўп. Шунингдек, беданинг агротехник ва мелиоратив аҳамияти хам катта, у кўпчилик 
экинларнинг яхши ўтмишдоши, яъни беда экилгандан сўнг уч йил ўтгач майсалар яхши сақланганда тупроқни кўп 
сонли илдиз қолдиқлари билан бойитади ва илдизидаги туганак бактериялар орқали ҳар гектар ерда 600-900 кг 
атрофида ҳаводан сингдирилган азот тўплайди, тупроқ тузилишини, сув, физикавий ва кимёвий хусусиятларини 
яхшилайди, ернинг шўрланишини, ўсимликларнинг касалликларга чалинишини камайтиради, хуллас, ер 
унумдорлигини қайта тиклайди ва экинларни ҳосилдорлигини оширади. Тупроқда сунъий йўл билан шунча азот 
тўплаш учун ҳар гектарига 3,8-4,1 тоннадан аммоний сульфат солиш лозим бўлади. 
Ҳозирги вақтда суғориладиган ерлардан олинаётган беда уруғи жуда кам, тахминан Республика бўйича 
гектарига 1,0 центнерни ташкил этади. Бунга уруғлик беда агротехник тавсияларга риоя қилинмаётганлиги, 
хўжаликларда уни устига-устак ва кичик-кичик майдонларга экилаётганлиги, чанқатиб қўйилаётганлиги ёки сув, 


115
шунингдек, зарпечак ва бошқа ёввойи ўтларга бостириб юборилаётганлиги, зараркунандалар ва касалликлар билан 
зарарланишининг олди олинмаётганлиги, беда гулларини чанглатувчи ҳашаротлар деярли йўқлиги сабаб бўлмоқда [1, 
2]. 
Маълумки, оқсил миқдори беданинг барг ва поя нисбати миқдорига боғлиқ. Беда баргларида пояларига 
нисбатан оқсил, витамин ва минерал моддалар миқдори кўп бўлади, шу сабабли беда баргдорлигини баҳолаш асосий 
қимматли хўжалик белгилардан бири саналади. Гуллаш даври бошланишида барглари таркибида 22-28 % оқсил, 
поясида эса 11-13 % миқдорида оқсил моддаси мавжуд бўлади. И.Т.Васильченко, И.В.Ларин (1951 й) кўплаб 
тажрибалар ва таҳлиллар асосида беда баргида поясига нисбатан оқсил моддаси 1,5-2 баравар кўплигини аниқлашган. 
Шунингдек, A.Zaleski and J.Dent (1960); П.Ф.Котов, Н.Н.Иванов, Н.А.Кондаков (1966), М.И.Смирнова-Иконникова 
(1970) ва бошқа олимлар ҳам шу фикрга келишган ва уни тасдиқлашган. 
Беда Ўрта Осиёда кўп асрлардан буён чорвачилик учун тўйимли озуқа ва ерларнинг унумдорлигини 
оширадиган экин сифатида экилиб келинган. Беданинг ватани Осиё зонаси ҳисобланиб, ҳозирги вақтда ер юзида кенг 
тарқалган ҳолда ўртача 30 млн. гектарга яқин ерга экилади. Беда Ўрта Осиё, Кавказ, Хитой, Ҳиндистон, Эрон, Греция, 
Италия, Шимолий ва Жанубий Америка ва Австралияда кенг тарқалган.
Ўзбекистон қишлоқ хўжалигида иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш эвазига аҳолини озиқ-овқат 
маҳсулотларига, саноатни эса хом ашёга бўлган ва ўсиб бораётган талабларини қондириш турли мулкчилик 
шаклидаги хўжаликларнинг долзарб вазифасидир. Жумладан, қишлоқ хўжалик ишлаб чиқаришни ва чорва 
маҳсулотларини етиштиришни фермер хўжаликлари ихтиёрига ўтиш натижасида ўзгаришлар катта, ислоҳотлар жадал 
тусда давом этмоқда. 2006 йил Вазирлар Махкамасининг 308-қарорида ҳам чорва озуқа базасини яратиш ва 
мустаҳкамлаш борасида чорва экинлари етиштириш ишларини кучайтириш кераклигини аллоҳида таъкидлаб ўтилган. 
Бу долзарб муаммони ҳал этиш учун, мамлакатимизда олдин ҳам бир қанча фармон ва қарорлар тасдиқланган. 
Жумладан, селекция ва уруғчилик ишларини яхшилаш мақсадида Ўзбекистан Республикаси Вазирлар 
Маҳкамасининг бир нечта қарорлари, ҳамда Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси 1996 йил 29 августида 
«Уруғчилик тўғрисида» ва 1996 йил 30 августда «Селекция ютуклари тўғрисида»ги қонунларни қабул қилди. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish