794
4-жадвал
Ўзбекистонда туризмдан келаётган валюта тушуми
ЙилларВалюта тушуми (минг А+Ш. доллари)Ўртача бир туристга тўғри
келадиган валюта
($ ҳисобида)200218,83574,5200320,98077,12004
25,25593,2
2002 йилда валюта тушуми 18,835 минг А+Ш долларини ташкил этган бўлса,
2003 йилда бу кўрсаткич 20,980 минг А+Ш долларига ва 2004 йилда эса 25,255
минг А+Ш долларига баробар бўлган. Бунга мос равишда ўртача бир туристга
тўғри келадиган валюта миқдори ҳам йилдан-йилга ошиб борган. 2002 йилда
ўртача битта туристга тўғри келадиган валюта миқдори 74,5 А+Ш долларини
ташкил этган бўлса, 2003 йил 77,1 А+Ш доллари ва 2004 йилда 93,2 минг А+Ш
долларини ташкил этди. Умуман олганда, учинчи ва тўртинчи жадвалларда
келтирилган маълумотлар мамлакатимиз туризмини ривожланишида хусусий
секторга, яъни асосан кичик ва хусусий тадбиркорлик субъектларига ниҳоятда
муҳим эътибор берилаётганлигидан далолат беради. Мамлакатимиз туризмида
хусусий мулкчилик салмоғини ошириш борасида олиб борилаётган
ислоҳотлардан кўриниб турганидек, яқин келажакда бу борада фаолият
кўрсатаётган кичик ва ўрта бизнес субъектларининг салмоғи янада ортиб
бориши кутилмоқда.
12.4. Туристик фирмаларни ташкил қилиш йўллари.
Ҳозирги кунда Республикамизда жами 450 дан ортиқ хусусий туристик
фирмалар мавжуд бўлиб, уларнинг деярли барчаси кичик ва ўрта бизнес
субъектларига тегишлидир. Маълумки, Республикамизда туризмни
ривожлантириш концепциясига мувофиқ “Ўзбектуризм” миллий компанияси
мамлакатимиз туризм соҳасидаги хусусий мулкчилик муносабатларини қарор
топтириш ва ривожлантириш бўйича бош ташкилот ҳисобланади. Шу туфайли
жами туристик фирмалардаги иш жараёни миллий компания томонидан
назорат қилиб борилади. Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, хусусий туристик
корхоналарнинг мамлакатимиз миллий иқтисодиётиига кўрсатаётган ижобий
таъсирига ҳалақит берувчи талайгина муаммолар мавжуд бўлиб, улар бевосита
ҳукуматимиз томонидан аста-секинлик билан бартараф этиб борилмоқда.
Туризм соҳасида замон талабларига жавоб берадиган юқори малакали
кадрларнинг етишмаслиги, мамлакатда туризм маркетингининг
ривожланмаганлиги, туристик фирмалар иш фаолиятига давлат ва маҳаллий
вакиллик органларининг аралашуви, туристлар эҳтиёж сезган кўплаб туристик
маҳсулотларни етиштириш борасида тадбиркорлик субъектларининг умуман
мавжуд эмаслиги, айрим туристик фирмаларнинг молиявий имкониятлари
етарли даражада эмаслиги ва бошқа шу кабилар шундай муаммолар жумласига
киради.
Do'stlaringiz bilan baham: