Microsoft Word “Аналог ва рақамли электроника” фани бўйича маърузалар матни docx



Download 6,28 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/105
Sana24.02.2022
Hajmi6,28 Mb.
#186616
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   105
Bog'liq
elektron qurilmalar sxemotexnikasi new book

Релаксацион генераторлар. 
Релаксацион генераторлар деб операцион кучайтиргичларнинг 
ўчириб-ёкиш (реле) режимидаги ишлашига айтилади. Улар жумласига 
автотебранувчи ва кутувчи мультивибраторлар, учбурчак ва аррасимон 
импульсли 
генераторлар 
киради. 
ОК 
дан 
иборат 
релаксацион 
генераторларнинг асосини одатда регенератив компаратор ташкил этади ва 
у Шмитт триггери деб ҳам аталади. Регенератив компаратор мусбат 
қаршиликли тескари алоқа боғланишига эга бўлган ОК дан иборатдир. 
Бизга 
маълумки 
компараторнинг 
асосий 
катталиги 
унинг 
характеристикасини гистерезис ҳалқасидан иборатлигидир. Гистерезис 
ҳалқасининг катталиги бўсағавий кучланишдан икки баробар катталигига 
тенг 2VTH, ( расм-1а) 
(1) 
1б- расмда уланган схема учун эса 
(2) 
V
M
— максималь выходное напряжение усилителя (напряжение 
ограничения или насыщения). 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
99 
Рис. 1. Триггер Шмитта (регенеративный компаратор) 
а — неинвертирующий, б — инвертирующий 
Импульсли 
қурилмаларга 
кучланишни 
чизиқли 
ўзгартирадиган 
мультивибраторлар, триггерлар, одновибраторы,
блок-генераторлар киради. 
Мультивибратор – лотинча сўздан олинган бўлиб, “мульти” – кўп, 
“вибратор” – тeбраниш маъносини англатади. Мультивибраторлар тўғри 
тўртбурчакли 
импульсларнинг 
гeнeратори 
бўлиб, 
мусбат 
тeскари 
боғланишга эга кучайтиргичдир. Мультивибраторларнинг иккита тури 
мавжуддир.
1) Автотeбранувчи (турғун мувозанат ҳолатига эга эмас).
2) Кутувчи (битта турғун мувозанат ҳолатига эга) баъзи ҳолларда бир 
вибраторли дeб ҳам юритилади
Биринчи расмда транзисторлар ва қайтувчи мусбат алоқали C
б 1
и С
б 2
конденсаторлари орқали транзисторнинг VT1, VT2 коллекторларига ва 
VT2, VT1 базасига боғланган мультивибратор схемаси кўрсатилган.


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
100 
а) 
б) 
Расм 1. Мультивибратор схемаси (а) ва унинг вақт диаграммаси(б). 
Мультивибраторда импульслар генерацияси манба ёқилиши билан рўй 
беради. (расм 1. б) 
Биполяр транзисторли мультивибраторларни кўпинча коллектор-база 
боғламли симметрик схемада қилинади (расм 1.а). Расмдан кўриниб 
турибдики, мультивибратор икки кучайтиргич ОЭ каскадли, бунда ҳар бир 
чиқувчи кучланиш бошқасининг киришига узатилади.
Схема манбага Е
к
уланганда иккала транзистор базасига R
Б1
и R
Б2
резисторлари орқали манфий силжиш берилади, бунда транзистор 
коллектор нуқталарини ўтказиб юборади. Аммо схеманинг бундай ҳолати 
турғун эмасдир. Схемада қайтувчи мусбат алоқа мавжудлигига β
К у
>1 
шартлар бажарилади ва икки каскадли кучайтиргич ўз-ўзича пайдо бўлади. 
Регенерация жараёни бошланади – бир транзисторда ток тезда ортади ва 
бошқа транзисторда эса ток камаяди. 
Транзистор VT1да тасодифий равишда база ёки коллекторда қаршилик 
ўзгариши натижасида ток I
K1
ортиб борсин. Бунда резистор R
K1
да кучланиш 
пасайиши ортади ва транзистор VT1 коллектори мусбат потенциал ошишига 
эга эга бўлади. Модомики конденсатор С
Б1
даги кучланиш бир лаҳзада 
ўзгармас экан, бу кучланиш транзистор VT2 базасига сарфланади, ва уни 
ёпади.
Бунда коллектор токи IK2 камайиб боради, транзистор VT2 нинг 
коллекторидаги кучланиш янада манфийлашади ва, конденсатор СБ2 
орқали транзистор VT1 базасига узатиб, уни янада каттароқ очиб, ток IK1 
оширади. Бу жараён шиддатли кечади ва транзистор VT1ни тўйинган 
режимга олиб ўтади, транзистор VT2 эса узилиш режимига ўтиши билан 
якунланади. Схема вақтинчалик ўзининг бир мувозанат (квазимувозанат 
ҳолат) ҳолатига ўтади. Бунда транзистор VT1 очиқ ҳолатини манбаа Ек 
резистор RБ1 орқали таъминлаб туради, ёпиқ транзистор VT2 ҳолатини эса 


Ҳайдаров А.Ҳ. Ааналог ва ракамли электроника  
101 
конденсатор СБ1даги мусбат кучланиш (UCб1 = UБ2 > 0), очиқ транзистор 
VT1нинг база – эмиттер оралиғидаги таъминлайди. 

Download 6,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish