Меҳнатни меъёрлаштириш усуллари ва турлари Меҳнат сарфи меъёри



Download 22,45 Kb.
bet1/2
Sana26.04.2022
Hajmi22,45 Kb.
#582686
  1   2
Bog'liq
1-мавзу. Меҳнатни меъёрлаштириш усуллари ва турлари


Меҳнатни меъёрлаштириш усуллари ва турлари


Меҳнат сарфи меъёри деб, муайян ташкилий техник шароитларда берилган вазифани сифатли бажаришга ишчи томонидан сарфланадиган меҳнат миқдорига айтилади.

  1. Олинган бирлик бўйича меҳнат сарфи меъёрлари 3 турга бўлинади:

  1. Вақт меъёри Т– бу муайян иш жойида мавжуд техника ва технологияни самарали ишлатиш орқали муайян малакадаги ва касбдаги ишчи ёки ишчилар гуруҳи томонидан берилган вазифани бир бирлигини бажариш учун сарфланадиган вақтдир (минут, соат, смена, ой).

  2. Ишлаб чиқариш меъёри Н – бу муайян иш жойини мавжуд техника ва технологияни самарали ишлатиш орқали, муайян малака ёки касбдаги ишчи ёки ишчилар гуруҳи томонидан бажарилиши керак бўлган иш ҳажми ёки маҳсулот миқдоридир. Умумий ҳолда ишлаб чиқариш меъёри қуйидаги формула асосида аниқланади:



Н=Тсм/Тб , (кг, дона, , ва бошқалар)

бу ерда: Тсмиш кунининг ёки сменанинг узунлиги,минут.


Тб – бир бирлик маҳсулотни тайёрлаш учун сарфланган вақт, мин



  1. Ишчи кучини сарфлаш меъёри Ч – бу муайёян иш жойида мавжуд техника ва технологияни самарали ишлатиш орқали ўрнатилган вақт ичида берилган вазифани сифатли бажариш учун зарур бўладиган ишчилар сонидир. Умумий ҳолда ушбу меъёрни қуйидагича аниқлаш мумкин:



Ч=Q/Н , (киши)

бу ерда: Q – корхона ёки цехда бир кунда бажарилиши керак бўлган иш ҳажми.



  1. Технологик белги бўйича меъёрлар 3 турга бўлинади:

  1. Ягона меъёрлар – бу шундай меъёрларки, улар технологик жараённинг қаерда бажарилишидан қатъий назар ягона технологик ва ишлаб чиқариш жараёнлари учун ишлаб чиқарилади.

  2. Маҳаллий меъёрлар – бу бажарилаётган ишнинг маҳаллий шароитларидан келиб чиққан ҳолда тузиладиган меъёрлар.

  3. Кенг тарқалган меъёрлар – булар нормал ишлаб чиқариш жараёнида кўпгина корхона ва ташкилотларнинг меҳнатида қўлланилади.





  1. Download 22,45 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish