Международный научно-образовательный электронный журнал «образование и наука в XXI веке». Выпуск №20 (том 5)



Download 20,94 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/402
Sana03.03.2022
Hajmi20,94 Mb.
#481069
TuriСборник
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   402
Bog'liq
a62191 d9da4dd4d7a94a5fb747db07c9ca292b

Adabiyotlar 
1. Анастази А. Психологическое тестирование. Т.ИИ. – М.: Педагогика, 
1982. 
2. Бызова В.М. Основы психодиагностики, учебное пособие, Сыктывкар, 
Гос. университет, 1992, 59 с. 
3. Ганзен В.А., Балин В.Д. Теория и методология психологического 
исследования. – СПб РИО, СПб ГУ, 1991, 75 с. 
4. Гарбер Е.И., Казча В.В. Методика профессиографии. – Cаратов: Изд-во 
Саратовского ун-та, 1992, 196 с. 
5. Гумилев Лев Н. Конец и вновь начало. М., 1997. 
6. 
Кроз М.В. Аннотированный указатель методов социально-
психологической дианостики: учебное пособие. – М.: Изд-во МГУ, 1991, 55 с. 
7. Лучшие психологические тесты для профотбора и профориентации: 
описание и руководство к использованию / Отв.ред. А.Ф.Кудряшев. – 
Петрозаводск: Петроком, 1992, 318 с. 
8. Мудрик А.В. Социальная педагогика. М.: Академия, 2000 г. 
9. Психологический статус личности в различных социальных условиях: 
диагностика и коррекция / Межвузовский сборник // Под ред. В.С.Мухиной. – 
М.: Прометей, 1992, 198 с. 


248 
10. Развитие и диагностика способностей / Л.Г.Алексеева и др. // Отв.ред. 
В.Н.Дружинин, В.Д.Шадриков. – М.: Наука,1992, 179 с. 
11. Черепанова Н.С., Дорожкин Ю.П. Графологическая диагностика. 
Методическое пособие. – М.: НМПИО “МАГ”, 1992, 32 с. 


249 
ФИО авторов:
Махкамова Д.Ю., Бахранова Н.С., Азимқулова Ф.У. 
Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети 
Название публикации:
«КУЗГИ 
ДОН-ДУККАКЛИ ЭКИНЛАРНИНГ 
ТУПРОҚДАГИ АММОНИФИКАТОР БАКТЕРИЯЛАРИГА ТАЬСИРИ» 
Маълумки, микроорганизмлар тупроқ ҳосил бўлиш жараёнида асосий 
таркибий элементлардан бири ҳисобланади ва табиатда моддалар айланишида 
зарурий таркибий қисм ҳисобланади. Табиий-иқлим шароитларига мувофиқ 
тарзда, шунингдек, тупроқларнинг физик-кимёвий хоссаларига боғлиқ ҳолатда, 
маълум бир тупроқлар типлари ва кенжа типлари таркибида ўзига хос 
микроорганизмлар жамоалари шаклланади.
Тупроқ ҳосил бўлиши жараёнининг мазмун-моҳияти шундаки, яъни бунда 
бошланғич ҳолатда унумдорликка эга бўлмаган жинслар асосида унумдорлик 
белгиларининг шаклланиши ва кучайиб бориши қайд қилинади, бу ўзгаришлар 
унинг таркибида колония ҳосил қилувчи микроорганизмлар таъсирида амалга 
ошади. Бу жараёнда нисбатан фаол тарзда иштирок этувчи таркибий қисмлардан 
бири-айнан, микроорганизмлар бўлиб, тупроқнинг унумдорлиги сезиларли 
даражада ҳақли равишда, микробиологик тавсифга эгалигини таъкидлаш, 
ўринли ҳисобланиши қайд қилинади. Тупроқда амалга ошувчи биологик 
жараёнлар ва бу жараёнлар билан боғлиқ бўлган микрофлорани ўрганиш-тупроқ 
ҳосил бўлиши ва унумдорлик шаклланишида асосий ҳалқалардан бири 
ҳисобланади. Ушбу ҳолатга боғлиқ равишда, асосий микроорганизмлар 
гуруҳларининг таркиби ва миқдорини аниқлаш ва унинг дон-дуккакли экин тури 
ўстириш орқали микроорганизмларнинг динамик ўзгаришларини тадқиқ қилиш 
назарий ва амалий жиҳатдан муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади [1].
Биз ўрганган микроорганизмлар гуруҳлари тупроқ таркибида азот ва 
углерод алмашинувида иштирок этади ва тупроқда амалга ошувчи биологик 
жараёнлар йўналишини тавсифлаб бериши мумкин. Таркибида азот мавжуд 
бўлган 
бирикмаларнинг 
тупроқда 
бир-бирига 
айланиш 
цикли 


250 
аммонификацияловчи микроорганизмлар билан чамбарчас боғлиқ ҳисобланади 
[2,3].
Микроорганизмлар юқори биологик фаоликка эга бўлиб, тупроқда доимий 
равишда катта миқдорда органик ва минерал моддаларни парчалайди, ҳамда 
уларнинг янги шаклларини синтезлайди. Ушбу жараёнлар давомида асосий 
биоген элементларни айланиши амалга ошади, биологик фаол моддалар ажралиб 
чиқади [4,6,7]. 
Тупроқдаги микробиологик жараёнларининг жадаллиги, микрофлоранинг 
миқдор ва сифат таркиби, кўп жиҳатдан тупроқ ҳароратига, механик таркибига, 
сув, ҳаво режимига, органик моддалар билан таъминланганлигига, рельефнинг 
тузилишига эрозияга чалинганлигига, шунингдек, агротехник чора тадбирларга, 
жумладан, минерал ўғитлар қўлланилишга, ҳайдалма қатламнинг чуқурлиги ва 
бошқаларга бевосита боғлиқдир [3,5]. 
Аммонификатор бактериялари бу табиатда азот элементининг айланишида 
бирламчи босқич ҳисобланади. Аммонификация жараёни оқсиллар, нуклеин 
кислоталар, мочевина, хитин ва гумус моддалар ҳосил бўлишини белгилаб 
беради. Деярли барча ўрганилган тупроқларда аммонификацияловчи 
бактериялар гуруҳлари тупроқ микроорганизмлари сон миқдорига кўра етакчи 
ҳисобланиши аниқланди [1].
Шу сабабли, уларнинг сон миқдори тупроқда амалга ошувчи 
аммонификация жараёнининг фаоллигини тавсифлаб беради. Қайд қилиш 
керакки, дон-дуккакли ўсимликлар экилган худуддан олиб келинган вариантлар 
бўйича тупроқ намуналари лаборатория шариотида тахлил қилинди. Ўрганилган
тупроқлар қатламларида мавжуд бўлган аммонификацияловчи бактериялар 
гуруҳлари таркибида тупроқ кесимлари бўйича сон миқдорига кўра, 
актиномицетлар ва замбруғларга нисбатан юқори қийматга эгалиги қайд 
қилинди (1-расм). 


251 
1-
 
расм. Лаборотория шароитида олинган микробиологик тахлил 
натижалари 
 
Тадқиқот натижаларга кўра назорат вариантида юқоридан пастга томон 
тупроқ кесимида 15×10
4
дан 19×10

минг КОЕ/г гача, шунингдек, ясмиқ экилган 
вариантда 23×10
5
дан 42×10

минг КОЕ/г гача, бурчоқ экилган вариантда 18×10
5
дан 13×10

минг КОЕ/г гача, горох экилган вариантда 14×10
5
дан 13×10
4
минг 
КОЕ/г гача, нўхот экилган вариантда 15×10
5
дан 12×10
4
минг КОЕ/г гача 
ўзгариши кузатилди (1-диаграмма). 
1-диаграмма 
0
500000
1000000
1500000
2000000
2500000
0-15
15-3
0
30-5
0
0-15
15-3
0
30-5
0
0-15
15-3
0
30-5
0
0-15
15-3
0
30-5
0
0-15
15-3
0
30-5
0
Назорат 
варианти
Ясмиқ 
Бурчоқ
Горох
Нўхот

Download 20,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   402




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish