Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


)  Масъулияти чекланмаган фирмалар


bet91/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

1) 
Масъулияти чекланмаган фирмалар 
унинг капитали ше- 
риклар мулки \исобланади ва уларнинг фирма бошида унга 
куйилган маблаги устав капитали дейилади. Капитал ш ерик- 
чиликка асослансада шериклар бирдек \ам м а нарса учун жа- 
воб бермайдилар.
Шерикчилик икки тоифага булинади. Биринчиси - тула
хуцукли шериклар булиб, 
улар фирманинг жавобгарлигини Уз 
зиммаларига оладилар, курилган зарарни биргаликда кутара-
- 9 7
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


дилар, олинган фойда цушилган капиталнинг улушига цараб 
булинади.
Иккинчиси - хуцуци чекланган шериклар. Улар бошца ше- 
риклар мажбуриятини уз зиммаларига олмайдилар, бош ца­
лар тулайдиган зарарни туламайдилар, аммо'цуш ган капита- 
лига цараб фойдадан уз улушини оладилар. Масъулияти чек- 
ланмаган фирмаларнинг махсус тури кооперативга аъзо булиш 
учун унга пай берибгина цолмасдан унда ишлаши шарт.
2) 
Масъулияти чекланган фирмалар. 
Булар хам шериклар 
капиталига асосланади ва олинган фойда шериклар уртасида 
гацсимланадиган фирмалар. Уларнинг номида «Limited» (ин- 
гилизча-чекланган) деган суз булиб, унинг жавобгарлиги - 
масъулияти чекланганлигини билдиради. Чекланганлигини шу 
билан билиш мумкинки, фирмалар мажбуриятларига узининг 
устав капитали доирасида жавоб беради холос. М асалан ф и р­
ма 29 млн. сум царзи булиб унинг устав капитали 16-18 млн 
сум булса, царзнинг бундан ортигини тулай олмайди.
Акционерлик жамиятлари 
масъулияти чекланган фирмалар­
нинг энг кенг тарцалган шакли булиб улар акционерлик (хис- 
садорлик) жамияти хисобланади. Улар акция (цимматли цогоз) 
чицариб сотадилар.
Акция - Бу унинг эгасига хиссадорлик жамияти капитали­
га узининг маълум хиссасини цушганлиги ва унинг фойдаси- 
дан дивиденд (улуш) шаклида даромад олиш цуцуци борли­
гини тасдицловчи цимматли цогоз.
Акция махсус товар сифатида бозорда сотилади ва сотиб 
-.олинади. Унинг нархи бор, акциядорлик жамиятлари чицар- 
ган акцияларнинг циймати 1000. 5000. 10.000 сумлик булиши 
мумкин. Акцияда ифодаланган пул суммаси унинг 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish