Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


ТМК  лар сони бир неча мингта булиб, улардан  500 та энг йириги алохида хукмронлик цилади.  ТМК


bet234/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   230   231   232   233   234   235   236   237   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

ТМК 
лар сони бир неча мингта булиб, улардан 
500 та энг йириги алохида хукмронлик цилади. 
ТМК 
ларнинг 
тармок; тузилиши ранг-баранг булиб, халкаро компаниялар- 
нингтахм инан 60% и ишлаб чикариш со^асида, 37% и хизмат 
курсатиш со\аларида фаолият олиб бормокда. 
«Форд», «Мер­
седес», «Самсунг» 
ва бош ка 
ТМК 
ларни билмайдиган одам 
булмаса керак.
Халк,аро икгисодий хаётнинг байналминаллаш уви билан 
эркин икгисодий худудлар \а м купайиб бормокда.
Эркин икгисодий худудлар мамлакатнинг бошка кисмлари-
да ишлатилмайдиган имтиёз ва рагбатларнинг узига хос тизи-
ми кулланиладиган миллий икгисодий худуднинг бир кисмига
айтилади. 
Эркин икгисодий худудлар уларни таш кил этувчи- 
лар томонидан очик; икгисодий тамойилларни амалга ош и- 
ришдаги мухим боск,ич хисобланади. 2008 йилда Навоий ви- 
лояти эркин икгисодий худуд деб эълон килинди.
Халкаро икгисодий муносабатлар жуда куп омиллар таъ- 
сирида ривожланиб бормокда. Маълум карама-карш иликлар 
булишига карамай, хозирги вактда хамкорлик ва Узаро кели- 
шув тенденциялари устунлик килмокда. Турли мамлакатлар 
икгисодий ривожланиш даражасининг якинлаш уви руй бер- 
мокда. Унга маълум даражада глобаль (оламшумул) муаммо- 
лар, ресурсларининг чекланганлиги, эн ергия, хом -аш ё ва 
озик-овкатларнинг купрок истеъмол килинаётганлиги, эк о­
логик муаммолар ва бош калар таъсир этмокда.
V .3 . Ж А Х О Н Б О З О Р И , У Н И Н Г Т А Р К И Б И
Хозирги даврдаги халкэро икгисодий муносабатлар жуда 
мураккаб, куп киррали икгисодий вокелик булиб, у яратил- 
ган ижтимоий ма^сулотнинг ишлаб чикариш , таксимлаш , 
айирбошлаш ва истеъмол килиш фазаларини камраб олади- 
ган жахон бозори мухитида ривожланиб боради. Ж ахон бозо- 
ри купчилик тасаввур этадигандек факат халкаро савдо-со- 
тикнигина камраб олмай, балки у мамлакатлар Уртасидаги 
капитал харакатини, ишчи кучи миграциясини, биргаликда 
тадбиркорлик ф аолиятини ю ритиш ни, техника йуналиш и 
буйича хамкорликни хам ифода этади. Чунки бу йуналиш лар-
- 2 63 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


ца хам товар ва хизматларни уринли айирбош лаш каби сама- 
ралирок фаолият юритиш мулжалланади. Ш унинг учун дав- 
латларнинг халкаро иктисодий муносабатлардаги урни ва роли 
бир цатор к^рсаткичларга биноан белгиланади. Улардан энг 
мучимлари куйидагилардир:
-мамлакат ташки савдо хажмининг ЯИМ хажмига нисбати; 
-таш ки савдо айланмасининг ахоли ж он бошига т^гри ке- 
ладиган микдори;
-ташки инвестициялар (биринчи навбатда тугридан-тугри 
инвестициялар) нинг ахоли жон бошига ту^ри келадиган м ик­
дори ва хоказо.
Жахон бозорининг объектлари б^либ, буюмлашган ва бу- 
юмлашмаган (масалан, маълумот хизматларининг айрим тур- 
лари) жуда куп сонли ресурслар, товар ва хизматлар чикса, 
унинг субъектлари б^либ, давлатлар, турли халкаро уюшма- 
лар, ТМ К лар, чет эллар билан фаолият олиб борадиган юри- 
дик ва жисмоний шахслар хисобланади.
Жахон бозорининг анъанавий, энг мухим ва энг кенг тар- 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   230   231   232   233   234   235   236   237   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish