Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


тадбиркорлик фойдаси тарикасида даромад


bet23/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

тадбиркорлик фойдаси тарикасида даромад 
олади.
Эхтиёжлар турли-туман булиб, усиб кенгайиб, янгиланиб 
боради ва чексиз булгани туфайли уларни цондириш учун за­
рур ресурслар чекланган. Бу Уз навбатида доимо ишлаб чица­
риш омилларини муцобил ишлатиш, улар кушилишининг энг 
оцилона вариантини танлаш муаммосини келтириб чицаради.
Ишлаб чицариш омилларининг бир-бири билан цушили- 
ши натижасида ишлаб чицариш жараёни юзага келади.
Ишлаб чицариш жараёни-инсон ва жамиятнинг истеъмоли
учун зарур булган моддий ва номоддий неъматларни ишлаб чи­
царишга царатилган мацсадли фаолиятдир.
Хар цандай ишлаб чицариш энг аввало, мехнат жараёни 
булиб, у табиатдан олинган нарсаларни уз истеъмолига муво- 
фицлаштиришдан иборат фаолият булиб, шу жараёнда ин- 
сонлар табиат ва унинг кучлари билан, хамда узаро бир-бир- 
лари билан маълум алоцада, муносабатда буладилар. Улар узла- 
рининг онгли, мацсадга мувофиц унумли мехнати билан та­
биат моддаларининг шаклларини Узгартирадилар ва истеъмол 
учун зарур булган неъматларни яратадилар. Инсон билан та­
биат уртасида моддий алмашув билан бирга инсоннинг узи 
хам хар томонлама камол топиб боради, узининг мехнат цоби- 
лиятини, билимини оширади ва уларни амалда цуллашни 
кенгайтириб боради.
Ишлаб чицариш жараёни инсоният тарацциётининг барча
босцичларига, барча мамлакатларга, халцларга, эл-юртларга
хос умуминсоний воцъелик, тушунча.
Ишлаб чицариш жараёни узоц тарихга эга булиб, у оддий 
тош ва бошца оддий мехнат цуролларидан фойдаланиб, ов- 
чилик, дехцончилик цилишдан тортиб бугунги кунда ута му- 
раккаб техника-технологияга асосланган товар ва хизматлар-
- 2 5
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ни (машиналар, самолётлар, телевизор, компьютер, хисоб- 
лаш машиналари, роботлар, космик ракеталар) ишлаб чица- 
ришгача булган йул ни босиб утди.
Ишлаб чикариш турли сохалар: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish