Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


ишлаб чицариш воситалар (ив) ишчи кучи (ик)


bet99/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

ишлаб чицариш воситалар (ив) ишчи кучи (ик)
сотиб олишга сарфланади.
Бунда пул капитали уз харакатининг биринчи босцичидан утади:
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу жараёнда пул капитали 
унумли 
капиталга айланади ва 
ишлаб чикариш омили булади.
Капитал \аракатида 
иккинчи босцич 
ишлаб чикариш (И) 
жараёни булиб, унинг натижасида товар ишлаб чицарилади 
ва у унумли 
товар 
(Т 1) шаклини олади ва натижада бу ерда 
ишлаб чикарилган товарлар киймати ишлаб чикариш восита­
лари (ив) ва ишчи кучига (ик) солинган кийматдан ортик 
булади.
. ив
Яъни, 
......И ....... Т 1
^ и к
Бу ерда хрсил килинган товарлар кийматида ишлаб чика­
риш воситаларининг товарга кучган киймати, ишчи кучи ки й ­
мати ва улар томонидан вужудга келтирилган кушимча мах­
сулот киймати \а м мавжуд.
Учинчи боскичда - ишлаб чикарилган товарлар сотилади - 
Т '- П 1 - товарлар пулга айланади ва узининг дастлабки ш ак- 
лига кайтади. Аммо бу пул микдор ж и\атидан купрок булиб 
Кайтади ва П '= П + п куринишида булади.
Товарлар сотилгач, тушган пул капитали \и собидан яна 
ишлаб чикаришни давом эттириш учун ишлаб чикариш омил- 
лари сотиб олинади ва шу тарика юкоридаги \аракат доимий 
равишда тухтовсиз такрорланаверади.
Тадбиркорлик капиталининг уз харакати даврида бирин-ке-
гин уч боскични босиб утиб, бир шаклдан бошка бир шаклга
айланиб, яна бошлангич шаклига кайтиб келиши тадбиркор
капиталининг доиравий айланиши дейилади.
К апитал доиравий айланиш и биринчи ва учинчи боск- 
ичлари муомала со \аси д а ресурслар ва иш чи кучи товар л а­
ри бозорида, иккинчи боскич эса иш лаб чикариш со^асида 
булади. Ш унинг учун ю коридаги формулада иш лаб ч и к а­
риш ж араёни ва муомала со \ас и уртасидаги ораликутар (....) 
билан кУрсатилган.
Капитал хар бир боскичда маълум харакат ш аклини олади: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish