Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet28/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

соф миллий махсулот
бевосита ишлаб чицаришда банд булган ишчилар, мухандис- 
лар, менежерлар, техник ходимлар, дехцонлар ва бошца хо­
димларнинг янгидан сарфланган мехнати билан яратилган 
махсулотдан иборат булади.
Янгидан яратилган соф махсулотнинг таркибий цисми цуй- 
идаги чизмада куриш мумкин:
Зарурий махсулот 
соф миллий махсулотнинг бир цисми 
булиб ишчи ва хизматчилар, дехцонлар иш вацгининг бир 
цисми булган зарурий иш вацгида яратилган ва у иш кучини 
нормал цайта тиклаш, яъни унинг ишга лаёцатини сацлаб ту­
риш, оиласини таъминлаш, узига уринбосарлар тайёрлаш учун 
зарур булган циймат булиб, уни яратганлар иш хаци ва бошца 
иш хацига тенглаштирилган туловлар тарицасида оладилар.
Кушимча махсулот 
- соф махсулотнинг бир цисми булиб, у 
ишловчилар томонидан цушимча иш вацги даврида яратил­
ган цисмидан иборат булади.
-3 0 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Зарурий ва кушимча махсулот барча кишилик жамиятлари 
тараккиёти га хос. Бозор иктисодиёти шароитида \осил килин- 
ган кушимча махсулот реализация килингач, у ишлаб чика­
риш субъектларига фойда тарикасида келиб тушади. Фойда- 
дан давлат солик, ссуда капитали фоиз тарикасида, ер эгаси 
рента шаклида, бошка мулк эгалари эса фойда, дивидент та­
рикасида уз улушларини оладилар. Кдлган кисми эса хужалик 
субъектларининг соф фойдаси шаклида улар ихтиёрида кола­
ди ва ундан ишлаб чикаришни кенгайтириш - инвестиция­
ларга сарфланади ва бир кисмини уз ходимларига мулк килиб 
берилиши хам мумкин.
Хар бир жамият кандай тизимда булишидан катьий назар
кушимча махсулотсиз яшай олмайди. Кушимча махсулот асо­
сан хужалик субъектларининг фойдаси тарикасида олинади ва
улар уртасида таксимланади, жамият эса унинг бир кисмини

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish