Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet246/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Туртинчи тамойил 
- ахолининг дем ограф ик таркибини 
я,исобга олган холда кучли ижтимоий сиёсат юритиш. Бу икги- 
содиётга кучли таъсир эта оладиган халкнинг ижтимоий \и м о - 
ясини, унинг фаоллигини таъминлайдиган адолатни юзага 
чикарадиган ижтимоий сиёсатга амал к,илиш.
Бешинчи тамойил 
- бозор икгисодиётига аста-секин, боск- 
ичма-боскич Утиш. Бу чукур иктисодий исло\отларни шошил- 
масдан, собиткадамлик билан пухта уйлаб амалга ош ириш ни 
билдиради:
Бозор муносабатларига утиш нинг биринчи даврида мам- 
лакатимизда иккита вазифа бирданига х,ал килинди:
- маъмурий-буйрукбозлик тизимининг 
ofhp
окибатларини
енгип!, тангликка бардам бериш, ик,тисодиётни баркарорлаш-
тириш;
- республиканинг узига хос шароитлари ва хусусиятларини
чисобга олган холда бозор муносабатларининг негизларини
шакллантириш»1.
Узбеки стоила бу вазифаларни бажариш учун ислохотлар 
стратегияси ишлаб чикилди ва аникдаб олинди.
И ктисодий ислохотлардан кузланган максад м ам лакат 
ахолиси учун яшаш ва фаолият курсатишга зарур шароитлар 
яратиш , уларнинг м аънавий-ахлокий етуклигига эриш иш , 
иктисодий, ижтимоий-сиёсий баркарорликни таъминлашдан 
иборат. 
«Ислохот ислохот учун эмас, балки ислохот инсон учун,
унинг манфаати»га хизмат килиши керак деган холда уткази-
лаётгани 
ислохотларнинг туб максадини белгилаб бермокда.
«Узбек модели»ца 
ислохотларнинг асосий йуналиш лари 
белгилаб берилди. Улар:
1 И.Каримов. Узбекистан иктисодий ислох,отларни чукурлаштириш йулила. Т.
«Узбекистан». 1995 й. 19-бет.
- 2 7 8
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


1. Мулкий муносабатларни исло* килиш , мулкни давлат 
тасарруфидан чикариш, хусусийлаштириш йули билан бозорга 
хос куп мулкчиликни барпо этиш , хусусий мулкка эркинлик 
бериш , унинг салмогини ош ириш урта ва майда тадбиркор- 
ликни кенгайтириш хисобига мамлакатда урта мулкдорлар 
синф ини шакллантириш:
2. Аграр исло\отларни утказиш, киш локда аграр муноса- 
батларнинг янги типи, де\к,он, фермер хужаликларини барпо 
этиш;
3. М олия-кредит сохаларини и с л о \ килиш;
4. Нарх-навони ислох, килиш, нархларни эркинлаш тириш 
аста-секин эркин бозор нархига утиш;
5. Бошк,ариш тизимини и с л о \ килиш ва бозор инфратузил- 
масини шакллантириш.
6. Ташк;и икгисодий алокаларни и с л о \ килиш , уни эрки н­
лаш тириш , ташки алокаларни олиб бориш да давлат монопо- 
лиясига бардам бериш.
7. Ижтимоий исло\отлар: маънавият, маданият, тил, динга 
муносабат, утмиш меросини, кадриятларимизни тиклаш ва 
бошкд.
И кгисодий исло^отларнинг бош лангич давридаёк бозор 
икгисодиётининг ХУКУКИЙ асосларини белгилаб берувчи беш 
йуналишдан иборат 100 га якин конунлар кабул килинди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish