Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


IV .9. А Х О Л И Д А Р О М А Д Л А Р И ВА


bet213/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

IV .9. А Х О Л И Д А Р О М А Д Л А Р И ВА
Д А В Л А Т Н И Н Г И Ж Т И М О И Й С И Ё С А Т И
Хар кандай ик^исодиётнинг бош масаласи инсон ва унинг 
эхтиёжларини цондиришдан иборат. Бу албатта инсоннинг 
жамиятдаги урни, ишлаб чикарилган моддий неъматларни 
таксимлаш муносабатларига боглик булади.
Бозор иктисодиёти шароитидаги таксимот цонунига муво-
фик иктисодиёт субъектларининг даромади уларга царашли
ресурсларнинг микдори ва самарали ишлатилишига к,араб бел-
гиланади.
Бунга биноан олинган даромадлар ишлаб чикариш омил- 
лари даромадлари ёки 
бозор даромадлари 
\исобланади ва хар 
бир омил уз эгасига ало\ида даромад келтиради. И шчи кучи 
эгаси 
иш хаки, 
капитал эгаси 
фойда, 
к^чмас мулк эгаси 
рен­
та, 
пул эгаси 
фоиз, 
акция эгаси 
дивидент 
шаклида даромад 
олади.
Так;симот конунига кура, даромадлар эквивалент яъни баб- 
баравар, тенгма-тенглик тамойилига асосланиши - хар бир 
субъект уз к^лидаги ишлаб чикариш омили ёрдамида товар ва 
хизматлар яратишга к^шган \иссасига караб даромад олиши 
керак. Бундай даромадлар иктисодиётда 
бозор даромадлари 
деб 
аталади. Бу асосий даромад тури булсада у ягона даромад эмас, 
ундан ташкари бозор тамойиллари эмас, балки инсонпарвар- 
лик цоидаларига асосланган 
нобозор даромадлари 
\ам булади.
Бозор даромадлари турли шаклларда намоён булиб, улар- 
дан бири м е\нат эвазига олинган даромаддир. Бу иш хаки, 
фойдадан бериладиган 
мукофотлар 
ва бошцалардан иборат 
булади. 
Иш 
хаки - иш кучининг бозор нархи булиб, у сотил- 
гачдан сунг ^з э гасига м е\н ат даромади шаклида тегади.
Бозор ик^исодиётида иш хаки даромаднинг асосий цисми, 
аммо ягона даромад эмас. Ривожланган бозор мамлакатлари- 
да у ахоли жами даромадларининг 2/3 кисмини таш кил этади. 
Иш хаки микдорининг куп ёки оз булиши одатда, мехнат бо- 
зоридаги иш кучига талаб ва иш кучи таклифининг нисбати- 
га, мехнатнинг унумдорлик кучига, бозор талабига мос ра- 
вишда ишлай билиш ига боглик булади.
Фойда, фоиз, дивидент, рента, мулкдан келадиган даро­
мад уларнинг микдори, унинг эгаси томонидан канчалик са- 
марали ишлатилишига караб булади.
- 2 3 7 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Давлат томонидан карилик ва ногиронлик ёки бокувчисиз 
кдлганларга бериладиган 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish