Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Давлатнинг ш^гисодиётга аралашуви маълум бир меъёрда були-


bet206/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Давлатнинг ш^гисодиётга аралашуви маълум бир меъёрда були-
ши, унинг фаолияти бозор механизмини ишлашига халацит бер-
масдан, унинг ишлаши учун шароит яратиши, зарур булганда бу
механизм ишини туларок ишлаши учун ёрдам бериши керак.
Бугунги бозор иктисодиётини тартиблаш нинг бозор меха­
низми билан давлат механизми биргаликда амал цилади, ле- 
кин уларнинг нисбати шароитга цараб турлича булади, ал­
батта. Италия, Австрия, Ф ранция, Ш вецияда давлатнинг ицги- 
содиётга аралашуви кучли булса, АКД1, Германия, Я пония- 
да аксинча.
Давлатнинг иктисодиётни тартибловчи роли энг аввало 
икгисодиётнинг умумий холатига ^ам боглиц. Бозор кучлари 
нормал ишлаб турган пайтда ицгисодиёт тез суръатлар билан 
усаётганда давлат ицтисодиётга камроц аралашади. Аксинча 
икгисодиётда 
флуктлуация 
(икгисодиётнинг тебраниб тури- 
ши) даврида давлат иктисодиётни унглаш учун унга кенгроц 
аралашади.
-
229
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Давлат иктисодиётга узининг макроицтисодий сиёсати би­
лан, яъни мамлакат миллий иКтисодииёти учун зарур булган
конунлар, йул-йуриклар ва улардан келиб чикадиган харакат-
лар билан аралашади.
Давлатнинг сиёсати доимо миллий булиб, мамлакат тарак,- 
киётининг ички ва таш ки шароитини хисобга олиб белгила- 
нади. Сиёсатда энг аввало мамлакат иктисодиётининг бугунги 
холати, халкаро иктисодий узгаришлар (коньюктура) нинг 
миллий иктисодга канчалик таъсир этиши, унда кутилаётган 
узгаришлар, мамлакат уз зиммасига олган халкаро мажбурият- 
ларнинг цандайлиги, мамлакат иктисодиётининг ресурслар би­
лан таъминланиш даражасидан келиб чикдди ва ил гари амалга 
оширилган чора-тадбирлар берган натижа хисобга олинади.
Давлатнинг сиёсати миллий манфаатлардан келиб чикиб 
маълум максадларни кузлайди, улар:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   202   203   204   205   206   207   208   209   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish