Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet17/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

икгисодиёт наза-
-
18
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


рияси фанининг предметини - чекланган ресурслардан самара­
ли ва оцилона фойдаланиш натижасида юксалиб бораётган
жамият эхтиёжларини максимал даражада кондириш максади­
да моддий неъматлар ва хизматларни ишлаб чикариш, тацсим-
лаш ва айирбошлаш, истеъмол килиш жараёнида юзага кела­
диган алоца богланишларнн, ижтимоий хужаликни самарали
юритиш, бошкариш соцасидаги конун-коидаларни урганувчи фан
деб таърифлаш 
мумкин.
Иктисодиёт назарияси, иктисодий муносабатларнинг до­
имо шаклан ва мазмунан узгаришини, уларни асослаб берув- 
чи иктисодий тушунчалар, цонун-цоидаларни узгариб тури- 
шини, уларнинг доимий харакатини, ривожланишни хам Урга- 
нади.
1.3. ИКТИСОДИЙ КОНУНЛАР ВА ИКТИСОДИЙ
КАТЕГОРИЯЛАР (ИЛМИЙ ТУШУНЧАЛАР)
Иктисодиёт назарияси фанининг асосий вазифаларидан 
бири иктисодий цонунларни билиш ва унинг мазмунини очиб 
беришдан иборат, чунки хар цандай жамиятда ицтисодий 
жараёнлар уларга хос ички цонунлар, ицтисодий фаолият 
цонунлари билан бошцарилади.
Ицтисодий цонунлар ицтисодий жараёнлар уртасида дои­
мий такрорланиб турувчи, барцарор аниц сабаб-оцибат сифат
ва мицдор алоцаларни, уларнинг узаро боглицлигини ифода-
ловчи воцеа-ходисаларнинг (муносабатларининг) илмий 
H
h f h h
-
дисидир.
Жамиятдаги барча ишлаб чицариш, тацсимот, айирбош­
лаш, истеъмол билан б о т и ц муносабатлар ицгисодий цонун­
лар орцали бошцарилади ва йуналтирилиб турилади.
Ицгисодий цонунлар табиат цонунлари сингари объектив 
булиб, улар кишилар, сиёсий кучлар, синфларининг хохиш, 
иродасига бом и ц булмайди, ва шу жицатдан табиат цонунла- 
рига хам ухщайди, аммо ицгисодий цонунлар табиат цонун- 
ларидан фарц цилади, табиат цонунлари абадий булса, ицги­
содий цонунлар тарихий, уткинчи булиб, жамият ижтимоий 
хаётининг ривожланиши, инсонларнинг хужалик фаолияти 
билан боглиц. Шунинг учун ицгисодий цонунларни билиш, 
Урганиш, унинг талабларига мос равишда хужалик юритил- 
гандагина бошцариш ижобий натижа беради, ицтисодиёт ба-
- 19 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


ркарор усади, таназзулга юз тутмайди, ахоли эхтиёжлари кон- 
дирилиб турмуш даражаси ортади, хаёти фаровон булади. Ак- 
синча иктисодий конунларни билмаслик, улар талабига мос 
иш юритмаслик хужалик фаолиятининг пировард натижала- 
рини самарасиз ёки кам самарали булишига, ишлаб чикд- 
ришдан кузланган натижага, баркарор усишга эришиб булмай­
ди. К,айси жамиятда иктисодий конунларни билиб олишга ва 
улардан фойдаланишга кенг йул очилса, у ерда иктисодий 
Усиш, иктисодий баркарорлик юз беради. Республикамизда 
иктисодий крнунлар талаблари асосида иктисодиётни ислох 
Килинаётганлиги туфайли иктисодиёт баркарор Усмокда, ялпи 
ички махсулотнинг йиллик усиш суръати кейинги йилларда 
йилига уртача 8% дан ошмокда.
Иктисодий конунларни мамлакатларнинг конун чикарув- 
чи органлари (Сенат, Сейм, Олий Мажлис, Давлат Думаси) 
томонидан кабул килинган конунлар билан чалкаштириб 
булмайди.
Мамлакатларнинг конун чикарувчи органлари кабул кил­
ган конунлар иктисодиётни ташкил этиш, бошкариш, унинг 
Харакати ва ривожланишнинг 
Х У К У К И Й
асосларини кафолат- 
ловчи конунлар булиб, улар иктисодий конунлар талаблари- 
дан келиб чикиб ишлаб чикилади ва кабул килинади. Муста- 
киллигимизнинг 18 йили мобайнида республикамизда утка- 
зилаётган иктисодий, сиёсий, маънавий, ижтимоий ислохот­
ларнинг 
Х У К У К И Й
асосларини белгиловчи 500 дан ортик конун 
Кабул килинган булса, уларнинг 150 дан ортиги бевосита икти­
содий ислохотлар билан боглик
Икгисодий конунлар 3 гурухга булинади:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish