Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Истеъмол сарфлари - бу ахоли жорий даромадларининг ти-


bet144/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Истеъмол сарфлари - бу ахоли жорий даромадларининг ти-
рикчилик неъматлари ва хизматлари учун сарфланадиган кисми.
Жамгарма - бу мамлакат ёки фирма (корхона) ва ахоли
даромадлари бир кисмининг келажакдаги эхтиёжларни конди-
риш, ишлаб чикаришни кенгайтириш ва даромад олиш максад-
ларида 
тупланиб бориши. 
Жамгарма хажмини барча хужалик- 
лар даромадидан истеъмол сарфларини чикариб ташлаш йули 
билан аникланади. Даромад таркибида истеъмол сарфлари 
улуши канча юкори булса, жамгарма хажми шунча кам була­
ди. Ж амгарманинг усиши эса, икгисодий маънода маблаглар- 
нинг истеъмол буюмлари харид килишдан инвестицион то­
варлар харид килишга йуналтирилганлигини англатади.
Ж амгарма - бу муддат жихатдан кечиктирилган истеъмол- 
ни англатади. Ш у билан бирга жорий даврда амалга ош ирил- 
ган ^ам гарм а жорий истеъмолнинг чегирилган кисми булиб, 
у ахоли ва хужалик субъектлари (корхоналар, фирмалар) их- 
тиёридаги даром адни нг истеъм олга сарф лан м аган к исми 
хисобланади:
V = C +S
V - барча хужаликлар ихтиёридаги даромад
С - истеъмол микдори
S - жамгарма микдори1
Истеъмол ва жамгарма даражасини аникловчи асосий омил 
миллий даромад хисобланади. Аммо миллий даромад тарки­
бида тугри соликлар мавжуд булганлиги сабабли соликлар 
тулангач 
ахоли кулида коладиган даромад 
истеъмол сарфлари 
ва шахсий жамгарма йигиндисига тенг булади. Соликлар тулан- 
гандан сунг, колган даромад истеъмол ва шахсий жамгарма-
1 Ш.Шодмонов, У. Рофуров. «Икгисодиёт назарияси» маъруза матнлари ТДИУ
Т. 2007Й. 193-бет.
-
155
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг даражасини аницлайди. Бу эса ахоли ихтиёридаги соф 
царомад деб айтилади ва бу даромад хам истеъмолнинг, хам 
жамгарманинг асосий омили \исобланади.
А\оли даромадларининг истеъмолга сарфланадиган улуши 
истеъмолга уртача мойиллик (ИУМ) дейилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish