Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet139/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

(ЯИМ) курсаткичи-
дан 
фойдаланилмокда.
Ялпи ички махсулот (ЯИМ) - бу маълум бир даврда (йил,
чорак, ой) ишлаб чикарилган ва бевосита истеъмолчиларга етка­
зиб берилиши мумкин булган барча тайёр махсулот ва курсатил­
ган хизматларнинг бозор нархидаги кртйматидан ташкил топади.
Ялпи ички махсулот умумлаштирувчи иктисодий курсат­
кич булиб, у факат шу мамлакат ишлаб чикариш омиллари- 
дан фойдаланиб мамлакат худудида яратилган товар, хизмат­
лар жами кийматининг бозор нархидаги ифодаси булиб, у 
барча ишлаб чикарувчилар томонидан кушилган киймат йи- 
гиндиси сифатида намоён булади.
Ялпи ички махсулот, ялпи миллий махсулот каби хисобла- 
нади, аммо ундан чет эл мамлакатлари билан х,исоб-китоблар 
колдигига тенг булган микдор билан фаркданади. Яъни ялпи 
ички махсулот курсаткичига мазкур мамлакатнинг чет эллар- 
даги ишлаб чикариш омилларидан келувчи тушумлари (омил- 
лар буйича даромадлари) хамда, ушбу мамлакатда хорижий 
инвесторлар томонидан олинган омиллар буйича даром ад 
уртасидаги фарк, кушилса, ялпи миллий махсулот курсаткичи 
х,осил булади. ЯММ ва ЯИМ хисобланганда улар уртасидаги 
фарк, жуда катга булмасдан ривожланган мамлакатларда бу 
фарк, I фоизни ташкил этади холос.
Бугунги кунда купгина ривожланган мамлакатлар катори 
Узбекистонда хам ялпи ички махсулот курсаткичи буйича 
\исоблаш жорий этилган.
Миллий ишлаб чикаришнинг ялпи хажмини тугри хисоб- 
лаш учун шу йилда ишлаб чикарилган барча товар ва хизмат­
лар бир марта хисобга олиниши керак. ЯММ хажмини топиш - 
ца ва кайта сотилган махсулотларни куп марта хисобга олини- 
шини бартараф этиш учун икгисодиётнинг барча тармокдари- 
да яратилган кушилган кийматлар йигиндиси олинади.
Кушилган киймат - бу корхона, фирма томонидан ишлаб
чикарилган ялпи махсулотнинг бозор нархидан (амортизация

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish