Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet127/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Рацобатчилик мухити 
- рацобат узлуксиз ва чекланмаган 
гарзда булиши учун зарур - шарт-шароитлар мавжуд булиши- 
дир. Бу муцит мукаммал рацобатли бозорга хос булиб, улар: 
мулкий эркинликнинг мавжудлиги, айницса;
- хусусий мулкка эркинлик бериш;
- нарх эркинлиги;
- ицгисодий танлов эркинлиги;
-
136
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


-икгисодий беллашув усулларининг эркин танлов имко- 
ниятининг мавжудлигига богликдир.
Ракобатчилик мухити Икгисодий эркинлик ш ароитига бог- 
лик, булади. И кгисодиёт канча эркин булса, куп мулкчилик 
шароити булса, ракобатчилик мухити шунча кенг булади.
Ш унинг учун хам Узбекистонда икгисодий исло\атларнинг 
бугунги даврида «И ктисодиётни эркинлаш тириш хакикий 
ракобат мухитини яратиш билан узвий богликдир»1 деб бежиз 
айтилмаган.
Х,акикий ракобат мухитини ш акллантиришда давлатнинг 
роли катта булади: 
Ракобатлашувчи фирмалар сонининг купай-
ишига шароит яратиш; янги фирмаларнинг бозорга кириб кели-
шига кенг йул очиб бериш; фирмаларнинг икгисодий мустакил-
лигини конун билан кафолатлаш; антимонопол (монополияга
Карши) сиёсат 
олиб бориш. 
Яъни давлат антимонопол чора-тад- 
бирларини кУллайди. Бу чора тадбирлар энг авалло кабул килин- 
ган антимонопол конунларда уз аксини топади. Бундай конун­
лар биринчи бор АКД1 да кабул килинган:
1) 1890 йили кабул килинган 
Шерман конуни. 
Бу конунда 
ишлаб чикариш ва савдони чеклаш максадида тузилган би- 
гимлар конунга хилоф, деб эълон килинади, монополлаш ти- 
ришга эриш ган шахе жиноят килган хисобланади, дейилган.
2) 1914 йилда кабул килинган 
Клейтон конуни 
- истеъмо- 
личиларни нарх оркали камситиш, мажбурий шартномалар 
тузиш, ракобатчи фирмаларнинг заифлашувига олиб келувчи 
акцияларни сотиб олиш ни такиклайди. Ш у билан бирга, ра- 
кобатчи фирма директорларининг чирмаш иб кетиш и, бир 
фирма рахбари бош ка фирмага аъзо булиш ини такиклайди.
3)

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish