Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet103/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

айла-
ииш вацти 
(Ав) ишлаб чицариш вакги (Ив) ва 
муомала вакги
(Мв) йигиндисидан иборат булади:
АВ = И в+М в.
Ишлаб чицариш жараёнида асосий капитал эскиради, аста- 
секин уз истеъмол хусусиятини й^цотади ва 

кийматини 
ишлаб чицарилган товарлар цийматига ^тказади. Асосий ка­
питал (асосий фондлар) цийматининг к^чирилган, кейинча- 
лик эса уларнинг 

урнини тиклашга м^лжалланган суммаси 
амортизация фондини ташкил этади. Асосий капиталнинг хиз­
мат муддати тугагандан сунг, улар узининг натурал аш ёвий 
циёфасида яроцсиз булиб цолади ва истеъмол кийматини бу- 
гунлай йуцотиб, асосий капиталнинг.жисмоний эскириш и юз 
беради.
Мехдат воситаларини жисмоний емирилиш и икки йул б и ­
лан булади: 1) ишлаб чикаришда доимо тухтовсиз фойдала- 
ниши жараёнида; 2) \аракатсиз, Урнатилмасдан, иш латил- 
масдан туриш натижасида, табиий кучларнинг таъсирида юз 
беради.
Мехдат воситаларидан иборат асосий капитал ишлаб чи­
кариш жараёнида ишлатилиши натижасида жисмоний ж и \ат- 
дан эскирганда, улар техник, ишлаб чикариш хоссасини, 
кувватини ва истеъмол кийматини аста-секин йукотиб бора- 
ци. Шу билан бирга асосий капитал табиий кучларнинг таъси­
рида жисмоний эскириш и *ам мумкин.
Ф ан-техника тараккиёти шароитида асосий капитал ж ис­
моний эскирибгина колмасдан, маънавий жи^атдан х,ам эс­
киради. Маънавий эскириш икки йуналиш да юз беради. У мех,- 
нат воситаларининг муайян тури ишлаб чикараётган тармок- 
ларда мех,нат унумдорлигининг ва ишлаб чикариш самара- 
дорлигининг ош иш и натижасида улар кийматини пасайиш и 
кузатилади ва анча паст кийматга эга булган мехнат восита­
ларининг кенг кулланишига олиб келади ва илгари сотиб олин­
ган мехнат воситалари кийматининг бир кисми й^колади.
М аънавий эскирш нинг иккинчи турида анча янги сифат
-
110
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


жихатдан мукаммал ва самарали унумли арзон машина, ас- 
боб-ускуналарни ишлаб чикариш га жалб этиш туфайли илга- 
ри урнатилган маш ина асбоб-ускуналардан фойдаланиш кам 
самара беради ва улар янгилари билан алмаштирилади. М аь- 
навий эскириш да куриладиган зарарни коплаш нинг асосий 
омили ишлаб чикариш воситалардан унумли фойдаланишдир.
Асосий капитални ишлаб чикариш учун сарфланган хара- 
жатларни бир кисми амортизация фонди ёрдамида копланади.
Амартизация асосий капитални эскириб бориши туфайли 
унинг кийматини ишлаб чикарилган махсулотга утказиш ва 
уни кейинчалик кайта тиклаш максадида махсулотнинг ам ор­
тизация микдорига тенг кисмини жамгариш жараёнидир.
Амортизация ажратмаларининг йиллик суммасининг асо­
сий капиталнинг кийматига булган нисбати 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish