Мавзу: углеводларни хосил бўлиши ва парчаланиши


С6Н12О6 + 2АДФ + 2Н3РО4 + 2НАД+



Download 4,27 Mb.
bet5/5
Sana27.06.2022
Hajmi4,27 Mb.
#707877
1   2   3   4   5
Bog'liq
Углевод синтези

С6Н12О6 + 2АДФ + 2Н3РО4 + 2НАД+
  • 2С3Н4О3 + 2АТФ + 2Н2О + 2НАД·Н2
    • Кребс цикли — барча хужайраларни кислород иштирокида нафас олишининг калит босқичи бўлиб, организм метаболизмини асосий йўли хисобланади.
    • ФАДH2
    • Субстратлар
    • Махсулотлар
    • Фермент
    • Реакция типи
    • 1
    • Оксалоацетат + Ацетил-CoA + H2O
    • Цитрат
    • Цитрат-синтаза
    • Альдол гурухларининг бирлашиши
    • 2
    • Цитрат (-H2O (+H2O))
    • Изоцитрат
    • Аконит-гидратаза
    • Дегидратация
    • Гидратация
    • 3
    • Изоцитрат + НАД+
    • α-кетоглутарат +
    • H + + НАДН
    • Изоцитратде-гидрогенеза
    • Оксидланиш
    • (1 NADH=3 АТР)
    • 4
    • α-кетоглутарат +
    • HS-CoA+
    • НАД+
    • Cукцинал-КоА + H + + НАДН
    • α-кетоглутарат
    • дегидрогеназа
    • комплекси
    • Оксидланган
    • декарбоксилланиш
    • (1 NADH=3 АТР)
    • 5
    • Cукцинал-КоА + ГДФ + Р
    • Сукцинат +
    • ГТФ+
    • HS-CoA
    • Cукцинал-КоА -синтетаза
    • Субстратнинг фосфорланиши
    • 1 АТР
    • Субстратлар
    • Махсулотлар
    • Фермент
    • Реакция типи
    • 6
    • Сукцинат + Е-ФАД
    • (убихинон (Q))
    • Фумарат + Е-ФАДH2
    • (убихинол (QH2))
    • Сукцинат-
    • дегидрогеназа
    • Оксидланиш
    • (1 FADH=2 АТР)
    • 7
    • Фумарат +H2O
    • L-малат
    • Фумараза
    • Гидратация
    • 8
    • L-малат + НАД+
    • Оксалоацетат + НАДH + H+
    • Малатдегидрогеназа
    • Оксидланиш
    • (1 NADH=3 АТР)
    • 8 босқичдан иборат бўлган 1 та циклнинг умумий формуласи қуйидагича
    • Ацетил-КоА + 3НАД++ФАД+ГДФ+ + Р+ 2H2O + КоА-SH = 2КоА-SH + 3НАДH + 3H++ФАДН2+ГТФ+ 2CO2

    Ди- ва трикарбон кислоталар циклида 1 молекула пируватнинг оксидланиши натижасида 4НАДН, ГТФ ва ФАДH2 хосил бўлади. Хар бир молекула НАДH (НАДФH) оксидланиши 3 молекула АТФни, ФАДH2 оксидланиши эса 2 молекула ATФ ни хосил қилади. Бундан 1 молекула пируват натижасида 15 молекула АТФ ни хосил қилади деб айтишимиз мумкин.

    • Ди- ва трикарбон кислоталар циклида 1 молекула пируватнинг оксидланиши натижасида 4НАДН, ГТФ ва ФАДH2 хосил бўлади. Хар бир молекула НАДH (НАДФH) оксидланиши 3 молекула АТФни, ФАДH2 оксидланиши эса 2 молекула ATФ ни хосил қилади. Бундан 1 молекула пируват натижасида 15 молекула АТФ ни хосил қилади деб айтишимиз мумкин.
    • Гликолиз жараёнида 1 молекула глюкозадан 2 молекула пируватни хосил бўлишини эътибрга олсак, Кребс циклида 30 молекула АТФ хосил бўлади деб айтишимиз мумкин.
    • Агар гликолиз натижасида хосил бўладиган 8 молекула АТФни хам хисобга олсак, глюкозани тўлиқ парчаланиши натижасида 38 молекула АТФ хосил бўлишини кўриш мумкин (=380 ккал).
    • Хар бир АТФ молекуласи мураккаб фосфоэфир боғининг энергетик қуввати 10 ккал/моль (ёки 41,87 кДж/моль ) бўлиб, гликолиз хамда ди-ва трикарбон циклининг эффектив энергияси 380 ккал ёки 1256 кДж/моль га тенгдир.
    • 686-380=306 ккал иссиқлик тарзида чиқиб кетади

    Download 4,27 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4   5




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish