Мавзу: Темирбетон конструкцияларини лойиҳалаш асослари. Темирбетоннинг мохияти. Тошкент-2021



Download 0,87 Mb.
bet3/4
Sana22.06.2022
Hajmi0,87 Mb.
#690946
1   2   3   4

Янги материалларнинг физик-механик хоссалари, кулланиш имкониятлари ёгоч материаллардан тубдан фарк килганидан, булардан ишланадиган биноларнинг конструктив лойихалари хам аввалгиларидан фарк килади. Бино ва иншоатларнинг конструкциялари учун узок муддатга чидамли, олов бардош ва иктисодий жихатдан тежамли хом-ашё тури кабул килинади.

Бетон қурилиш материаллари ичида энг кўп ишлатилишига сабаб, унинг мустахкамлигининг юкорилиги,бетон нархи бошқа материалларга нисбатан анча арзон, у ҳамма жойда етарли, яъни унинг таркибига ҳамма ерда мавжуд бўлган материаллар киради. бетон мустаҳкамлиги йилдан йилга ортиб боради,бу хусусият темирбетон конструкциялари узоқ даврга чидамли эканлигини кўрсатади, бетон хохланган архитектура ва конструктив шакллари кабул килади.

Бетон анизатроп материал бўлиб, унинг мустаҳкамлиги қуйидаги омилларга боғлиқ: таркиби, боғловчи ва тўлдирувчининг тури, сув ва цементнинг нисбати (W/C), тайёрлаш усули, қотиш шароити, бетоннинг ёши, намуналарнинг шакли ва ўлчамлари, куч таъсирининг давомийлиги кабилардан иборат.

Бетон ва арматуранинг бирга ишлашига шароит яратган сабаблар :

-бетон котиш жараёнида хажмий кискариши ,цементнинг елимлаши, арматуранинг юзасининг даврийлиги хисобига тишланади.

-зич бетон арматурани занглаш ва ёнгиндан саклайди.

-пулат арматура билан бетоннинг температура таъсирида чизикли кенгайши коэффицентлари бир-бирига жуда якин

ва чўзилиши, тобташлаши, чўкиши, маълум ҳарорат ва намлик таъсирида ҳажмини ўзгаришига айтилади.

Бетоннинг сув ўтказмаслиги, совуққа чидамлилиги, емирилишга бардошлилиги, иссиқ ва товуш ўтказмаслиги, ишқор таъсирига чидамлилиги, унинг физик хусусиятлари ҳисобланади.

Иншоотларни қондай мақсадларда фойдаланишларига қараб бетонлар: конструкцион ва махсус бетон турларига бўлинади.

Зичлигига қараб, бетонлар қуйидагича тавсифланади: ўта оғир, оғир, енгил.

4.Темирбетон конструкцияларнинг афзалликлари, нуксонлари ва ишлатилиш сохалари.


Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish