Мавзу: С++ дастурлаш тизимида тармоқланувчи жараёнларини дастурлаш


Олдин қавс ичидаги бутун ифода ҳисобланади ва унинг қиймати ҳамма вариантлар билан солиштирилади. Бирор вариантга қиймат мос келса шу вариантда кўрсатилган оператор бажарилади



Download 0,89 Mb.
bet2/2
Sana22.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#80990
1   2
Bog'liq
4 мавзу

Олдин қавс ичидаги бутун ифода ҳисобланади ва унинг қиймати ҳамма вариантлар билан солиштирилади. Бирор вариантга қиймат мос келса шу вариантда кўрсатилган оператор бажарилади.

  • Олдин қавс ичидаги бутун ифода ҳисобланади ва унинг қиймати ҳамма вариантлар билан солиштирилади. Бирор вариантга қиймат мос келса шу вариантда кўрсатилган оператор бажарилади.
  • Агар бирор вариант мос келмаса default орқали кўрсатилган оператор бажарилади.
  • Break оператори ишлатилмаса шартга мос келган вариантдан ташқари кейинги вариантдаги операторлар ҳам автоматик бажарилади.
  • Default; break ва белгиланган вариантлар ихтиёрий тартибда келиши мумкин.
  • Default ёки break операторларини ишлатиш шарт эмас. Белгиланган операторлар бўш бўлиши ҳам мумкин.
  • 05:11
  • Танлаш оператори
  • Масала: Ой тартиб рақамини киритинг ва шу ой кунларини чиқаринг.
  • Ечим: Ой бўйича кунлар:
    • 28 кун – 2 (февраль)
    • 30 кун – 4 (апрель), 6 (июнь), 9 (сентябрь), 11 (ноябрь)
    • 31 кун – 1 (январь), 3 (март), 5 (май), 7 (июль), 8 (август), 10 (октябрь), 12 (декабрь)
  • Хосса: Ой тартиб рақамидан иккита эмас, балки бир нечта фарқли боғланиш танлаш керак.
  • Маълум усуллар билан ечиш мумкинми?
  • ?
  • 05:11
  • Алгоритм
  • боши
  • тамом
  • Танлаш оператори
  • Бирорта ҳам вариант тўғри келмади
  • M ни кирит
  • ҳа
  • йўқ
  • M = 1?
  • D = 31;
  • йўқ
  • M = 2?
  • D = 28;
  • ҳа
  • йўқ
  • M = 12?
  • D = 31;
  • ҳа
  • D ни чоп
  • этиш
  • хато
  • 05:11
  • Дастур
  • int main()
  • {
  • int M, D;
  • cout<<“Oy tartib raqamini kiriting:\n”;
  • cin>>M;
  • switch ( M ) {
  • case 2: D = 28;
  • case 4: case 6: case 9: case 11: D = 30;
  • case 1: case 3: case 5: case 7:
  • case 8: case 10: case 12:
  • D = 31;
  • default: D = -1;
  • }
  • if (D > 0)
  • cout<<“Bu oyda ” <
  • else cout<<“oyning raqami noma’lum”;
  • }
  • Бирорта ҳам вариант тўғри келмади
  • break;
  • break;
  • break;
  • Switch дан чиқиш
  • 05:11
  • Танлаш оператори
  • Масала: Ҳарфларни киритинг ва бу ҳарфлардан фанларлар номини чиқазинг.
  • Хосса: танлаш белгили ўлчам бўйича бўлади.
  • void main()
  • {
  • char c;
  • cout<<“fanlar nomini 1-harfini kiriting:\n”;
  • c = getch();
  • switch ( c ) {
  • case 'а': cout<<"Аlgebra”; break;
  • case ‘b': cout<<“Burgulash”; break;
  • case ‘k': cout<<“Kimyo”; break;
  • default: cout<<“Bilmayman!");
  • }
  • }
  • ҳамма жойдан break ни олиб ташласа нима бўлади?
  • ?
  • 05:11
  • Танлаш оператори
  • Хоссалар:
    • switch дан кейин ўзгарувчининг номи бўлиши мумкин ёки бутун типли арифметик ифода бўлиши мумкин (int, long)
    • ёки символли (белгили) (char) тип бўлиши мумкин иккита бир хил қийматларни қўйиш мумкин эмас:
  • switch ( i+3 ) {
  • case 1: a = b; break;
  • case 2: a = c;
  • }
  • switch ( x ) {
  • case 1: a = b; break;
  • case 1: a = c;
  • }
  • 05:11
  • Мураккаб шарт
  • Мураккаб шарт– бу шарт мантиқий амаллар билан боғланган бир нечта оддий шартлардан (муносабатлардан) ташкил топган. Булар:
    • ! – инкор (not, инкор қилиш, инверсия)
    • && – ва (and, мантиқий кшпайтма, конъюнкция, шартлар бир вақтда бажарилади)
    • || – ёки (or, мантиқий қўшиш, дизъюнкция, шартлардан хеч бўлмаганда биттаси бажарилади.)
  • Оддий шарт (муносабат)
  • < <= > >= == !=
  • тенг
  • Тенг эмас
  • 05:11
  • Мураккаб шарт
  • Мураккаб шартнинг бажарилиш тартиби:
    • Қавс ичидаги ифода
    • ! (инкор, инкор қилиш)
    • <, <=, >, >=
    • ==, !=
    • && (ва)
    • || (ёки)
  • Мисол:
    • 2 1 6 3 5 4
    • if ( !(a > b) || c != d && b == a)
    • {
    • ...
    • }
  • 05:11
  • a = 2; b = 3; c = 4;да рост ёки ёлғон
    • !(a > b)
    • a < b && b < c
    • !(a >= b) || c == d
    • a < c || b < c && b < a
    • a > b || !(b < c)
  • x нинг қандай қийматларида шарт рост бўлади:
    • x < 6 && x < 10
    • x < 6 && x > 10
    • x > 6 && x < 10
    • x > 6 && x > 10
    • x < 6 || x < 10
    • x < 6 || x > 10
    • x > 6 || x < 10
    • x > 6 || x > 10
  • Мураккаб шарт
  • 1
  • 1
  • 0
  • (-, 6)
  • (6, 10)
  • (10, )
  • (-, 10)
  • (-, 6)  (10,)
  • (-, )
  • (6, )
  • x < 6
  • x > 10
  • x < 10
  • x > 6
  • 1
  • 1
  • 05:11
  • Мураккаб шарт
  • Топшириқ. Фирма 25 дан 40 ёшгача бўлга ходимларни олади. Номзоднинг ёшини киритинг ва белгиланг, фирмага тўғри келадими («тўғри келади" ёки «тўғри келмайди» экранга чиқаринг).
  • Ўзига хослик: иккита шарт бирдан бажариладими? Текшириш керак.
  • Машхур усуллар билан хал қилиш мумкинми?
  • ?
  • 05:11
  • 1- Вариант. Алгоритм
  • бошлаш
  • киритиш x
  • ‘тўғри келади'
  • тамом
  • ҳа
  • йўқ
  • x >= 25?
  • ҳа
  • йўқ
  • x <= 40?
  • тўғри келмайди'
  • тўғри келмайди'
  • 05:11
  • 2- Вариант. Алгоритм
  • бошлаш
  • киритиш x
  • ‘тўғри келади'
  • ҳа
  • йўқ
  • x >= 25 ва
  • x <= 40?
  • тўғри келмайди'
  • тамом
  • 05:11
  • 1- Вариант. Дастур
  • int main()
  • {
  • int x;
  • printf(“Yoshni kiriting\n");
  • scanf("%d", &x);
  • if (x >= 25)
  • if (x <= 40)
  • printf(“to’g’ri keladi");
  • else printf(“to’g’ri kelmaydi”);
  • else
  • printf(“to’g’ri kelmaydi");
  • }

Назорат саволлари

  • тармоқланувчи алгоритм деганда нима тушунасиз?
  • тармоқланувчи алгоритмни қандай турлари бор?
  • Шартсиз операторининг номини айтинг?
  • Шартли операторининг номини айтинг?
  • Танлаш операторининг номи
  • Қандай типдаги муносабат аммаллари ишлатилади ?
  • 2- Вариант. Дастур
  • int main()
  • {
  • int x;
  • printf(“Yoshni kiriting\n");
  • scanf("%d", &x);
  • if ( x >= 25 && x <= 40 )
  • printf(“to’g’ri keladi");
  • else printf(“to’g’ri kelmaydi");
  • }
  • Мураккаб шарт
  • 05:11
  • Топшириқ
  • “1": Учта сонни киритинг ва улар ичидан энг каттасини топинг.
  • масалан:
  • Учта сонни киритинг:
  • 4 15 9
  • Энг катта сон 15
  • "Ой тартиб рақамини киритинг ва фасллар номини чиқазинг(аниқланг).
  • Мисол:
  • Ой тартиб рақамини киритинг:
  • 4
  • бахор
  • 05:11
  • Топшириқ
  • "4": "5": Киши ёшини киритинг (1 ёшдан 150 ёшгача) ва уни қуйидаги сўзлар билан чиқазинг “йил", “ёшда" ёки “ёш".
  • Мисол:
  • Ёшини киритинг: Ёшини киритинг :
  • 24 57
  • сиз 24 ёшдасиз Сиз 57 ёшсиз
  • 05:11

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish