Мавзу: Репродуктив тизим физиологияси Тузувчи: дотц. Бабаджанова. С. Х



Download 0,94 Mb.
bet18/24
Sana06.02.2023
Hajmi0,94 Mb.
#908530
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   24
Bog'liq
15-маъруза

Хомиладорлик бошланганлиги сабабли мана шу даврда қалинлиги 3 - 4мм ли шиллиқ парданинг фаолий қатлами шаклан ўзгаради. Энди у тухумнинг децидуал пардаси деб аталадиган бўлади. Тухум ҳамма томонидан децидуал парда элементлари билан қопланиб туради.

  • Хомиладорлик бошланганлиги сабабли мана шу даврда қалинлиги 3 - 4мм ли шиллиқ парданинг фаолий қатлами шаклан ўзгаради. Энди у тухумнинг децидуал пардаси деб аталадиган бўлади. Тухум ҳамма томонидан децидуал парда элементлари билан қопланиб туради.
  • Шундай қилиб, бошланғич босқичлар ниҳоясига етгач амнион суюқлиги амнион (сув пардаси), хорион (ворсинкали парда) ва децидуал (она пардаси) парда билан ўралиб қолади. Амнион билан хорион келиб чиқиши жиҳатидан олганда хомила пардалари бўлиб хисобланса, децидуал парда она пардаси бўлиб, бачадон шиллиқ пардасини хосил қилади.

Хомила ривожланишида децидуал парданинг тухум билан бачадон девори ўртасида жойлашган қисми йуғонлашиб боради, унда бир канча томирлар пайдо бўлади. Тушиб кетадиган шу парда қисми плацентанинг она қисмига айланади. Хорион ворсиналари дастлаб хомила тухумининг бутун юзасини бир текис қоплаб туради. Хомиладорликнинг II ойида децидуал пардага тақалиб турган жойдан бошқа жойларидаги ворсинкалар атрофиялана бошлайди. Бу ердаги ворсинкалар ўсиб, сертармоқ бўлиб кетади, уларга аллантоисдан томирлар ўсиб киради. Хорионнинг мана шу қисми плацентанинг хомила қисмига айланади. Сув пардаси ёки амнион туташ халта бўлиб, сувга ўралган хомила шунинг ичида туради.

Хомила ривожланишида децидуал парданинг тухум билан бачадон девори ўртасида жойлашган қисми йуғонлашиб боради, унда бир канча томирлар пайдо бўлади. Тушиб кетадиган шу парда қисми плацентанинг она қисмига айланади. Хорион ворсиналари дастлаб хомила тухумининг бутун юзасини бир текис қоплаб туради. Хомиладорликнинг II ойида децидуал пардага тақалиб турган жойдан бошқа жойларидаги ворсинкалар атрофиялана бошлайди. Бу ердаги ворсинкалар ўсиб, сертармоқ бўлиб кетади, уларга аллантоисдан томирлар ўсиб киради. Хорионнинг мана шу қисми плацентанинг хомила қисмига айланади. Сув пардаси ёки амнион туташ халта бўлиб, сувга ўралган хомила шунинг ичида туради.


Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish