Мавзу: Репродуктив тизим физиологияси Тузувчи: дотц. Бабаджанова. С. Х


Уруғланиш ва ҳомиладорлик. Уруғланиш



Download 0,94 Mb.
bet12/24
Sana06.02.2023
Hajmi0,94 Mb.
#908530
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24
Bog'liq
15-маъруза

Уруғланиш ва ҳомиладорлик. Уруғланиш. Етук эркак жинсий ҳужайраси сперматозоид билан аёл жинсий ҳужайраси (тухум ҳужайра, гамета) нинг бир-бирига қўшилиш жараёнига уруғланиш (оталаниш) деб айтилади. Уруғланишда янги ҳужайра (зигота, тухум) пайдо бўлади.

  • Уруғланиш ва ҳомиладорлик. Уруғланиш. Етук эркак жинсий ҳужайраси сперматозоид билан аёл жинсий ҳужайраси (тухум ҳужайра, гамета) нинг бир-бирига қўшилиш жараёнига уруғланиш (оталаниш) деб айтилади. Уруғланишда янги ҳужайра (зигота, тухум) пайдо бўлади.
  • Сперматозоидларнинг бачадонга ўтишининг асосий шарти уларнинг мустақил холда ҳаракатланишга қодирлигидир. Улар қинга тушгандан сўнг бачадон бўйнига томон ҳаракатланади. қиндаги кислотали муҳит сперматозоидларнинг бир қисмини халок қилади, қолгани бачадон йўлига ўтади. Бачадонда сперматозоидларнинг ҳаракатчанлиги 3 - 4 кун сақланиб туришига имкон берадиган муҳит бўлади. Сперматозоидларнинг уруғлантириш лаёқати 2 кунгина сақланиб туради. Сперматозоидлар 30 дақиқада бачадон бўшлиғига етиб олади ва 1-2 соатдан сўнг бачадон найларига ўтиб, шу жойда тухум билан учрашади. Тухум ҳужайра мустақил ҳаракатланиш хусусиятига эга эмас.

Тиниқ парда ва шуълали тож билан ўралиб турадиган етук тухум ҳужайра ёрилган фолликулдан корин бўшлиғига тушади. Най ва шокилаларнинг перистальтик ҳаракатлари билан эпителий киприкчаларининг ҳаракатлари тухум ҳужайранинг найга тушишига ёрдам беради. Одатда бачадон найининг бошланғич қисмида уруғланиш жараёни содир бўлади. Бачадон найига тушган тухум ҳужайрага миллионлаб сперматозоидлар яқинлашиб келгани билан тухум ҳужайрага ўтган-ларидан фақат биттаси уруғлантиради. ўша сперма-тозоиднинг ядроси тухум ҳужайра ядросига етиб бориб, у билан қўшилади. Натижада ягона зигота ҳосил бўлади. Демак, ота ирсияти она ирсияти билан бирлашади. Уруғ-ланиш пайтидан бошлаб аёлда бўйида бўлиш, яъни хомиладорлик жараёни бошланади.

Тиниқ парда ва шуълали тож билан ўралиб турадиган етук тухум ҳужайра ёрилган фолликулдан корин бўшлиғига тушади. Най ва шокилаларнинг перистальтик ҳаракатлари билан эпителий киприкчаларининг ҳаракатлари тухум ҳужайранинг найга тушишига ёрдам беради. Одатда бачадон найининг бошланғич қисмида уруғланиш жараёни содир бўлади. Бачадон найига тушган тухум ҳужайрага миллионлаб сперматозоидлар яқинлашиб келгани билан тухум ҳужайрага ўтган-ларидан фақат биттаси уруғлантиради. ўша сперма-тозоиднинг ядроси тухум ҳужайра ядросига етиб бориб, у билан қўшилади. Натижада ягона зигота ҳосил бўлади. Демак, ота ирсияти она ирсияти билан бирлашади. Уруғ-ланиш пайтидан бошлаб аёлда бўйида бўлиш, яъни хомиладорлик жараёни бошланади.


Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish