Мавзу: Параллел ҳисоблаш тизимлари, Флинн классификацияси


MIMD (Multiple Instruction stream/ Multiple Data stream) архитектураси



Download 0,82 Mb.
bet5/5
Sana22.03.2022
Hajmi0,82 Mb.
#505608
1   2   3   4   5
Bog'liq
12. Параллел ҳисоблаш тизимлари

MIMD (Multiple Instruction stream/ Multiple Data stream) архитектураси барча процессорлари тизими хусусий маълумотлар оқими билан ўзининг дастури бўйича ишлаши учун мўлжалланган. Оддий ҳолларда улар автоном ва мустақил бўлиши мумкин, амалда ечиладиган масала ҳамма учун битта. Ҳисоблаш тизимларида бундай схемадан фойдаланиш катта маълумотлар оқимига ишлов бериш марказларининг ўтказувчанлик хусусиятини ошириш учун кўпгина ҳисоблаш марказларида қўлланилади (1.1,г-расм). Бу тур бир мунча катта бўлиб, ўз ичига мультипроцессорли ҳисоблаш тизимларини ҳам олади.

  • MIMD (Multiple Instruction stream/ Multiple Data stream) архитектураси барча процессорлари тизими хусусий маълумотлар оқими билан ўзининг дастури бўйича ишлаши учун мўлжалланган. Оддий ҳолларда улар автоном ва мустақил бўлиши мумкин, амалда ечиладиган масала ҳамма учун битта. Ҳисоблаш тизимларида бундай схемадан фойдаланиш катта маълумотлар оқимига ишлов бериш марказларининг ўтказувчанлик хусусиятини ошириш учун кўпгина ҳисоблаш марказларида қўлланилади (1.1,г-расм). Бу тур бир мунча катта бўлиб, ўз ичига мультипроцессорли ҳисоблаш тизимларини ҳам олади.

3.Суперкомпьютерлар ва улар архитектурасининг хусусиятлари

Суперкомпьютерларнинг архитектурасини кўрсаткичлари қуйидагилар:

  • Суперкомпьютерларнинг архитектурасини кўрсаткичлари қуйидагилар:
  • - параллел ишлов беришни ташкил қилиш;
  • - процессорнинг тури ва кўрсаткичи;
  • - ҳисоблаш боғламаларининг (процессорларнинг) сони.
  • Суперкомпьютерларнинг охирги модели нафақат мураккаб жараёнларни моделлаштиришда, балки йирик ҳудудий - бўлиб юборилган ишлаб чиқариш тизимларини бошқариш учун йирик корпоратив тармоқларнинг сервери, қидирув тизимларнинг сервери (маълумотлар базаси) сифатида қўлланилади.

Фойдаланилган адабиётлар

  • 1.Олифер В.Г., Олифер Н.А. Компьютерные сети. Принципы, технологии, протоколы: Учебник для вузов.3-е изд. – СПб.:Питер, 2009.- 958с.
  • 2.Олифер В.Г., Олифер Н.А. Основы компьютерных сетей.- СПб.:Питер,2009.-352с.
  • 3.Таненбаум Э. Компьютерные сети, 4-е изд.- СПб.Питер,2007.- 992с.
  • 4.Олифер В.Г. Олифер Н.А. Сетевые операционные системы. Учебник для вузов. – СПб.:Питер, 2008.- 672 с.
  • 5.Мусаев М.М., Кахҳаров А.А., Каримов М.М. Сборка узлов компьютерных сетей. Учебное пособие.- Т, ИТПД им. Чулпана, 2007.-152с.
  • 6.Musayev M.M., Qahhorov A.A., Karimov M.M. Kompyuter tarmoqlarini yigish. Akademik litsey va kollejlari uchun oquv qollanma. T.:”ILM ZIYO”, 2006.-160 b.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish