Мавзу: Молия тизими



Download 216,5 Kb.
bet4/5
Sana24.11.2022
Hajmi216,5 Kb.
#871443
1   2   3   4   5
Bog'liq
3 mavzu Moliya tizimi

Ривожланган етакчи хорижий мамлакатлар молия тизимининг етакчи бўғинларидан бири Давлат бюджетидир. У давлат ва ўз-ўзини бошқариш ҳудудий органларининг функциялари ва вазифаларини молиявий таъминлашга мўлжалланган марказлаштирилган пул маблағлари фондини шакллантириш ва ундай фойдаланишнинг шаклидан иборатдир.

  • Ривожланган етакчи хорижий мамлакатлар молия тизимининг етакчи бўғинларидан бири Давлат бюджетидир. У давлат ва ўз-ўзини бошқариш ҳудудий органларининг функциялари ва вазифаларини молиявий таъминлашга мўлжалланган марказлаштирилган пул маблағлари фондини шакллантириш ва ундай фойдаланишнинг шаклидан иборатдир.
  • Давлат бюджети мамлакатнинг жорий йилдаги асосий молиявий режаси ҳисобланиб, қонун кучига эгадир. У ҳар йили мамлакатнинг қонунчилик ҳокимият органи – парламент томонидан тасдиқланади. Фавқулодда вазиятларда (урушлар, иқтисодий таназзуллар ва ҳ.к.лар даврида) ҳукумат Давлат бюджетининг маблағларига таянади ва улар ёрдамида ўсиб борувчи давлат харажатларини қоплайди.
  • Етакчи хорижий мамлакатларнинг Давлат бюджети улар МДини қайта тақсимлашнинг асосий инструментидир. Молия тизимининг бу бўғини орқали мамлакат МДининг 40% гача бўлган қисми қайта тақсимланади.

Ҳудудий молия етакчи хорижий мамлакатлар молия тизимининг иккинчи бўғинидир. Бу федератив давлатларда федерация аъзоларининг молияси ва федерация аъзолари ҳамда муниципалитетларга тегишли бўлган маҳаллий бюджетлар, корхоналар молиясидан иборат.

  • Ҳудудий молия етакчи хорижий мамлакатлар молия тизимининг иккинчи бўғинидир. Бу федератив давлатларда федерация аъзоларининг молияси ва федерация аъзолари ҳамда муниципалитетларга тегишли бўлган маҳаллий бюджетлар, корхоналар молиясидан иборат.
  • Федерация аъзоларининг даромадлари тўғрисидаги масала ҳар бир мамлакатда ўзига хос тарзда ечилади. Масалан, АҚШда штатлар бюджетларига эгри (билвосита) солиқлар ва энг аввало, сотувдан олинадиган солиқлар бириктирилган бўлса, ГФРда асосий тўғри (бевосита) солиқлар бўйича тушумлар – аҳолидан олинадиган даромад солиғи ва корпорациялардан олинадиган фойда солиғи 50%:50% нисбатда федерал бюджет ва ерларнинг бюджети ўртасида бўлинади.

Download 216,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish