Mavzu: Modifikator genlar ta`sirida belgilarning namoyon bo'lishi



Download 64 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi64 Kb.
#51887
Bog'liq
Mavzu11


Mavzu: Modifikator genlar ta`sirida belgilarning namoyon bo'lishi

1) Мендель конунларини урганиш жараёнида битта ген битта белгини юзага чикаришини куриб чикдик. Аммо айрим Холатларда чатиштиришлар натижаси Мендель конуниятларидагидек булиб чикмади. Чунки айрим Холатларда битта белги икки ва ундан ортик генларнинг узаро таъсири натижасида ва аксинча бир неча белгилар битта ген иштирокида юзага чикиши аникланди. Бу эса дурагайларда белгиларнинг ажралиш нисбатига албатта таъсир килади. Демак Хар бир организм генотипини бир-бирига алокаси булмаган алоХида олинган генларнинг туплами деб булмайди. Генларнинг узаро таъсири дейилганда генларнинг жисмоний жиХатдан бир-бирига таъсир курсатиши эмас балки уларнинг бирламчи ва иккиламчи маХсулотларининг белгиларни юзага чикариш жараёнидаги узаро таъсир тушунилади.


Генларнинг узаро таъсирининг аллел ва аллел булмаган генларнинг узаро таъсирига ажратиб курсатиш мумкин.
Аллел генларнинг узаро таъсири тулик доминантлик, чала доминантлик, ута доминантлик ва кодоминантлик шаклларида юзага чикади. Тулик доминантлик - гетерозиготали дурагайларнинг барчасида факат битта аллелнинг белгиси тулик намоён булиб, иккинчи аллел белгисининг пайдо булмаслиги.
Чала доминантликда доминант ген уз хусусиятини тулик юзага чикара олмайди. Белги чала доминантлик билан юзага чикканда биринчи авлоднинг гетерозиготали дурагайларида доминант белги тулик пайдо булмайди.
Ута доминантлик - доминант аллелнинг гетерозигота Холида - Аа, гомозиготалилигига - АА караганда уз белгисини кучлирок номоён килиши.
Кодоминантлик - гетерозиготали организмда Хар иккала аллелга Хам хос белгиларнинг юзага чикиши.
Одатда Хар бир ген мустакил равишда битта белгини юзага чикаради. Лекин айрим Холатларда битта геннинг белгини юзага мустакил чикаришда унга аллел булмаган, иккинчи ген уз таъсирини курсатиши мумкин. Аллел булмаган генларнинг уч хил таъсири яхши урганилган: комплементарлик, эпистаз ва полимерия.
2) Комплементарлик - аллел булмаган генларнинг Хар бири алоХида-алоХида белгини юзага чикариб, биргаликда эса бошкача белгини юзага чикариши. Комплементарликда иккинчи авлод дурагайларида белгиларнинг ажралиши 9:3:3:1, ёки 9:7 ёки 9:3:4 нисбатларда булади.
Генларнинг комплементар таъсири турли хил булиши мумкин. Масалан, ок гулли нухатлар чатиштирилганда кизил гулли нухатнинг пайдо булиши, кора ( ААвв ) сичкон билан альбинос (ааВВ ) сичкон чатиштирилганда ва ниХоят келиб чикиши Хар хил булган шарсимон ковоклар чатиштирилганда курамиз.
Агар келиб чикиши Хар хил ( ААвв ва ааВВ ), лекин шарсимон ковоклар чатиштирилса, F1 да факат гардишсимон ( АаВв ) ковоклар вужудга келиб, F2 да ажралиш 9:6:1 булади, яъни 9 та гардишсимон, 6 та шарсимон, 1 та чузинчок ковоклар Хосил булади. Бунда доминант комплементар генларнинг Хар бири алоХида шарсимон ковокни, иккала комплементар доминант ген узаро таъсир этиб, гардишсимон ковокни вужудга келтиради. Бу генларнинг рецессив аллеллари узаро таъсир этиши натижасида чузинчок ( аавв ) ковок ривожланади.
Сутэмизувчиларнинг Хужайраларида вирусга карши махсус оксил яъни интерферон ишлаб чикарилади. Интерфероннинг Хосил булиши иккита аллел булмаган геннинг комплементар таъсирига боглик. Бу генларнинг бири иккинчи хромосомада иккинчиси эса бешинчи хромосомада жойлашган.
Вояга етган кишиларнинг гемоглобинида Хар бири алоХида ген билан бошкариладиган туртта полипептид занжири булади. Демак гемоглобин молекуласининг синтезида туртта комплементар генлар катнашади.
3) Эпистаз-битта ген таъсирининг унга аллел булмаган иккинчи ген таъсиридан устун булиши. Лекин айрим Холатларда эпистаз рецессив ген таъсирида Хам юзага чикиши мумкин.Шунга кура генларнинг эпистаз таъсирини иккига, яъни доминант ва рецессивга ажратилади. Доминант эпистазда битта доминант ген таъсирида иккинчи доминант ген уз белгисини юзага чикара олмайди (А >В). Рецессив эпистазда эса рецессив ген таъсирида доминант ген уз белгисини чикара олмайди (а >Д). Узига аллел булмаган биронта геннинг таъсирини йукотиб, узининг белгисини юзага чикарувчи генга эпистатик, белгисини юзага чикара олмайдиган генга гипостатик ген дейилади.
Генларнинг эпистаз таъсири отларда яхши урганилган. Кулранг от (ССвв) кора от (ссВВ) билан чатиштирилса биринчи авлод дурагайларининг генотипи СсВв булиб, Хаммаси кул ранг булади. Дурагайларнинг кул ранг булиши С геннинг В ген устидан доминантлик килишини курсатади. Биринчи авлод дурагайлари узаро чатиштирилганда иккинчи авлодда фенотип буйича белгилар 12:3:1 нисбатда ажралади. Доминант С гени булган Хамма дурагайларнинг ранги кулранг, В генлари булган дурагайларнинг ранги кора,иккала рецессив аллели булган дурагайлар эса малла рангли булади. Айрим Холатларда,доминант эпистазда,иккинчи авлодда белгиларнинг ажралиши 13:3 нисбатда Хам булиши мумкин. Масалан, ок товукларни (CCII ва ccii) узаро чатиштирилганда шундай натижа олинади. Рецессив эпистазда эса ажралиш 9:3:4 нисбатда булади.
4) Полимерия - аллел булмаган бир неча генлар таъсирида битта белгининг юзага чикиши. Шундай полимер генлар таъсирида Хосил буладиган белгилар полимер генлар хисобланади. Полимер генлар одатда битта харф билан ифодаланади, яъни А1, А2, А3, А4 ва хоказо. Битта организмда шундай бир хил генларнинг тупланиши натижасида уларнинг таъсири кучаяди. Агар полимер генларнинг йигиндиси куп булса, организмнинг белгиси кучли ривожланади, агар кам булса, шу белги кучсизрок ривожланади. Полимер белгиларнинг юзага чикишини асримизнинг бошларида швед генетиги Г.Нильсон-Эле (1908) кизил ва ок донли бугдойларни узаро чатиштириб, уларнинг иккинчи авлодида белгиларнинг монодурагай чатиштиришдагидек 3:1 нисбатини олди. Лекин шундай белгилари булган бугдойларнинг айрим навлари чатиштирилганда иккинчи авлодда белгилар 3:1 нисбатда булмасдан 15:1 нисбатда, яъни 15 та рангли (кизил) ва 1 та рангсиз (ок) булиб чикди. Рангли бугдой донлари ранг жихатдан Хам текис бир хил булмасдан тук кизилдан тортиб то кизгиш ранггача Хосил булади. Кизил рангни аллелнинг доминант генлари ок рангни эса уларнинг рецессиви юзага чикаради. Доминант генлар сонининг камайиши билан белги Хам (кизил ранг) кучсизрок булиб юзага чикади. Доминант генлар сонининг ошиши билан белги Хам кучлирок намоён булади, бунга кумулятив полимерия дейилади.
Айрим холатларда полимер генлар белгиларнинг факат сонинигина аниклаб бермасдан сифатини Хам белгилаши мумкин. Бунда белгиларнинг пайдо булиши доминант генларнинг сонига боглик булмасдан уларнинг бор ёки йуклигига боглик булади ва бу холни кумулятив булмаган полимерия деб юритилади. Купгина белгилар полимер генлар таъсирида юзага чикади. Масалан: усиш тезлиги, тириклик вазни, товукларнинг серпуштлиги, сут ва ундаги ёг микдори, витаминларнинг тупланиши, биокимёвий реакциялар тезлиги, Хайвонларда нерв системасининг хусусиятлари ва хоказолар.
Генлар полимер таъсирининг биологик аХамияти шундаки, полимер генлар иштирокида юзага чиккан белгилар битта ген билан юзага чиккан белгиларга караганда жуда мустаХкам ва тургун булади. Полимер генлар булмаганда организм Хар хил таъсирларга, айникса мутаген омиллар таъсирига осон берилувчан булар эди.
5) Асосий генларнинг таъсирини кучайтирувчи ёки сусайтирилувчи генларга модификтор генлар дейилади. Улар белгини кескин узгартирмасдан балки унинг ривожланишини кучайтиришга ва кучсизлантиришга сабаб булади. Модификатор генлар доминант ёки рецессив булишлари мумкин. Масалан, ола-була сичконларда бу тус факат уларга шундай тус берадиган асосий генга эмас,балки модификатор генларнинг купрок (4 дан 10 гача) булишига Хам боглик эканлиги аникланган. Модификатор генларнинг таъсири корамол, чучка, куй, отлар рангининг ва усимликлар гулининг олачипор булишига олиб келади. Маълум булишича, моддалар ишлаб чикариш уч типдаги генларнинг: структурали генлар, оператор генлар ва регулятор генларнинг узаро таъсири натижасида тартибга солинар экан.
Полипептидларда аминокислоталарнинг кетма-кет жойлашишини белгиловчи генлар структурали генлар деб аталади. Бундай генлар маълум бир фермент Хосил килиш кобилиятига эга булиб,улар бундай ферментни синтез килишни тухтатиши ёки эХтиёж булса,давом эттириши мумкин экан. Бундай тартибга солишни оператор генлар ва регулятор генлар амалга оширади. Оператор ген регулятор генннинг буйругига биноан структурали геннинг активлигини кучайтиради ёки сусайтиради.

Organizmlarning belgi va xususiyatlari bilan o‘zaro farq qilishi yoki bir turga mansub organizmlarning bir-biridan farq qilish xossasiga o‘zgaruvchanlik deb ataladi. o‘zgaruvchanlik tufayli turlar xilma-xilligi ortadi. O‘zgaruvchanlik tabiiy va su’niy tanlash uchun manba hisoblanadi. o‘zgaruvchanlik – irsiylanmaydigan va irsiylanadigan xillarga bo‘linadi. Organizmlarda vujudga keladigan o‘zgaruvchanlikni quyidagilarga ajratish mumkin:1. kombinativ o‘zgaruvchanlik – ota-ona organizmlarning erkin chatishuvi natijasida keyingi avlodlarda genlarning yangi kombinatsiyalarini vujudga kelishi orqali amalga oshadi.


2. Rekombinogenez o‘zgaruvchanlik – meyoz jarayonida gomologik xromosomalar o‘rtasida sodir bo‘ladigan krossingover tufayli amalga oshadi.
3. Mutatsion o‘zgaruvchanlik – genlar va xromosomalarning o‘zgarishi orqali amalga oshadi.
4. ontogenetik o‘zgaruvchanlik – organizmlarning individual rivojlanishi natijasida organizmlarning belgilarini o‘zgarishi bilan amalga oshadi.
5. Modifikatsion o‘zgaruvchanlik – tashqi muhit omillari ta’siri natijasida organizmlar genotipi o‘zgarmagan holda fenotipini o‘zgarishi bilan bog‘liq o‘zgaruvchanlik. Fenotipik (modifikatsion) o‘zgaruvchanlik. Har bir organizm tashqi muhitning ma’lum sharoitlariga mos ravishda yashaydi va rivojlanadi. Ularga tashqi muhit omillari – harorat, namlik, ozuqa miqdori va sifati o‘z ta’sirini ko‘rsatadi. Shu bilan birga u o‘z turidagi boshqa organizm va turlarga mansub bo‘lgan organizmlar bilan o‘zaro munosabatda bo‘ladi. Bu omillar organizmning fiziologik, morfologik xususiyatlarini hamda fenotipini o‘zgartirishi mumkin. Organizmga tashqi muhit omillarining ta’siri natijasida vujudga keladigan o‘zgarishni ko‘rib chiqamiz. Himolay quyonining yelkasidagi oq junlarni yulib tashlab, o‘sha joyga sovuq ta’sir etilsa, qora jun o‘sib chiqadi (54- rasm). Bordi-yu, shu qora junlarni olib tashlab issiq belbog‘ bog‘lansa, yana oq jun o‘sib chiqadi. Himolay quyonlarini 30 °C da boqilsa, uning hamma juni oq rangda bo‘ladi. Normal sharoitda o‘stirilgan ikkita ana shunday oq quyonlar avlodida, pigmentlarning tarqalishi odatdagidek bo‘ladi. ozuqa yetishmasa yoki ota-onaga spirtli ozuqa berilsa, tug‘ilgan quyonchalar chala bo‘lib, rivojlanishi sust bo‘ladi. Tashqi muhit ta’sirida belgilarning o‘zgarishi nasldan-naslga o‘tmaydi. Tashqi muhit ta’sirida vujudga kelgan yana bir o‘zgaruvchanlikka to‘xtalib o‘tamiz. Nilufar gul (55- rasm) va suv yong‘og‘i (56- rasm)da suv osti va ustidagi barglari har xil shaklga ega: nilufarning suv ostidagi bargi ingichka lansetsimon, suv ustidagi barglari voronkasimon, suv yong‘og‘ida esa suv osti barglari patsimon qirqilgan, suv usti barglari esa yaxlit bo‘ladi. Barcha odamlarda (agar ular albinos bo‘lmasa) ultrabinafsha nurlar ta’sirida melanin pigmenti to‘planishi tufayli terisi qoramtir tusga o‘tadi. Shunday qilib, tashqi muhitning ma’lum ta’sirida organizmlarning har bir turi o‘ziga xos o‘zgarishlarga duch keladi va bunday o‘zgarishlar shu tur vakillarining barchasi uchun bir xilda bo‘ladi. Shu bilan birga, tashqi muhit sharoitlari ta’sirida belgilarning o‘zgarishlari chegarasiz emas. Belgilarning tashqi muhit omillarining ta’sirida muayyan doirada, organizmning genotipiga bog‘liq holda o‘zgarish darajasi yoki o‘zgaruvchanlik chegaralariga reaksiya normasi deb ataladi. Reaksiya normasining kengligi genotip bilan aniqlanadi va organizm hayot faoliyatidagi belgilarining ahamiyatiga bog‘liq. Reaksiya normasining torligi bosh miya yoki yurak kattaligi kabi muhim belgilarga xosdir. Shuningdek, organizmdagi yog‘ miqdori juda keng doirada o‘zgaravchan bo‘ladi (sut tarkibidagi yog‘ miqdori qoramol zotiga, genotipga bog‘liq). Hasharotlar yordamida changlanadigan o‘simliklar guli kamdan-kam hollarda o‘zgaradi, lekin barglarining kattaligi juda o‘zgaruvchan bo‘ladi. Inson uchun foydali bo‘lgan o‘simliklar, hayvonlar, mikroorganizmlarni olish uchun modifikatsion o‘zgaruvchanlikning reaksiya normasini bilish seleksiya amaliyotida katta ahamiyatga ega. Ayniqsa, qishloq xo‘jaligida yangi sermahsul zot va navlarni yaratishdan tashqari, mavjud bor zot va navlardan yuqori darajada foydalanish imkonini beradi. Modifikatsion o‘zgaruvchanlik qonuniyatlarini o‘rganish tibbiyotda inson organizmi reaksiya normasi doirasida saqlab turish va rivojlantirishda muhim ahamiyat kasb etadi. Shunday qilib, fenotipik(modifikatsion) o‘zgaruvchanlik quyidagi asosiy xususiyatlar bilan xarakterlanadi:
1) irsiylanish xususiyatiga ega emas;
2) o‘zgarishlar guruhli xarakterga ega;
3) o‘zgarishlar tashqi muhit ta’siriga bog‘liq;
4) o‘zgaruvchanlik chegaralari genotip bilan aniqlanishi,ya’ni o‘zgarishlar bir xil yo‘nalishda bo‘lishiga qaramay, ularning namoyon bo‘lish darajasi har xil organizmlarda turlicha bo‘ladi.
Download 64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish