Мавзу: Истеъмолчи танлови ва унга таъсир этувчи омиллар


Пировард фойдалилик (ёки фойдалиликни максималлаштириш қоидалари)



Download 481 Kb.
bet5/5
Sana22.02.2022
Hajmi481 Kb.
#104239
1   2   3   4   5
Bog'liq
6- мавзу

Пировард фойдалилик (ёки фойдалиликни максималлаштириш қоидалари)

  • Пировард фойдалилик Єки фойдалиликни энг кўп даражада ошириш масаласининг моҳияти қуйидагича бўлади. Истеъмолчи харид қилиши мумкин бўлган товарлардан, ўз бюджетидан (даромаддан) ташқарига чиқмаган шароитда (даромадига кўра), танлаб оладиган товарларининг қайси бири уни кўпроқ қониқтиради Єки унинг учун фойдалироқ ҳисобланади.

Пировард фойдалилик (ёки фойдалиликни максималлаштириш қоидалари)

  • Фойдалилик икки ҳолатда юзага келиши мумкин. Биринчиси. Истеъмолчилар товар танловида, иккинчиси, ижтимоий, хўжалик вазифаларини ҳал этишда, у ёки бу лойиҳаларни танлашда ҳаражатлар билан бу хилдаги ишлардан олинадиган самарани (фойдани) солиштириб улардан фойдалироқ бўлганларини танлаб олиш ёки қабул қилиш ҳолатларидир.

Пировард фойдалилик қўшимча бирлик маҳсулотдан қўшимча равишда қониқиш ҳосил қилинишининг ўлчови, меъёридир. Пировард фойдалилик - бунда истеъмолчи ўзининг пул даромадларини шундай тақсимлаши керакки, шунда ҳар бир маҳсулот турини харид қилиш учун сарфланган охирги сўми бир хилдаги қўшимча (пировард) фойда келтирсин. Бу қоидани «Фойдалиликни максималлаштириш қоидаси» дейилади

  • Пировард фойдалилик қўшимча бирлик маҳсулотдан қўшимча равишда қониқиш ҳосил қилинишининг ўлчови, меъёридир. Пировард фойдалилик - бунда истеъмолчи ўзининг пул даромадларини шундай тақсимлаши керакки, шунда ҳар бир маҳсулот турини харид қилиш учун сарфланган охирги сўми бир хилдаги қўшимча (пировард) фойда келтирсин. Бу қоидани «Фойдалиликни максималлаштириш қоидаси» дейилади

Хулоса

  • Демак, бозор иктисодиёти шароитида истеъмолчи танлови ва унга таъсир этувчи омилларни бевосита ўрганиш муҳим аҳамият касб этади. Бу ишлаб чиқарувчилар ва сотувчилар учун товар реализациясини тезлаштиради

ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ.

  • ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАХМАТ.

Download 481 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish